Из Херцег Новог, преко Београда и Москве, кроз два језика, двије земље и потрагу за припадањем, прича о одрастању и идентитету преточена је у роман „Тихана“. Млада ауторка Теодора Пантелић свој књижевни првијенац представила је у четвртак, 10. септембара, новској публици у фоајеу Дворане Парк.
Иако првенствено замишљен као љубавна прича, роман је током стварања добио знатно ширу димензију. Дјело прати унутрашње промјене главне јунакиње, њен специфичан однос према поезији, али и животне губитке који је обликују, открила је млада ауторка.
– Овај роман је настао током мојих студентских дана. Прати причу о дјевојци која се сели у Русију, па сам, као дипломирани професор руског језика и књижевности, у њега уткала и дјелове сопственог искуства. Како се главни лик бави поезијом, искористила сам прилику да у причу интегришем и своју раније објављену збирку пјесама. Иако је све почело као љубавни роман, прича се временом развила у нешто много дубље. Жељела сам да прикажем унутрашњи раст и развој једне жене као пјесника и да оголим начин на који се она мијењала кроз своје стихове, и како се сама њена поезија трансформисала под утицајем свега што је проживјела, навела је ауторка.
Отац Дражен Тупањанин истиче да је роман „Тихана“ прије свега прича о новим почецима. Посебно истиче храброст ауторке да своју машту, искуства и унутрашњи свијет подијели са читаоцима.
– Ово је прича о дјевојци која пролази кроз животне успоне и падове и сели се из Србије у Русију. Суочавајући се са суштинским питањима, она већ на самом почетку осјећа сопствену близину смрти. Касније се у њеном животу нижу и стварни губици блиских људи, праћени страховима, али се изнова јављају и нови почеци. Управо је то, чини ми се, главна порука коју је читалац извукао из текста који нам је Теодора дала на увид, рекао је он.
Роман је писан попут дневника, у форми која читаоцу даје непосредан увид у мисли и осјећања ликова. Отац Тупањанин објашњава зашто је приповиједање у првом лицу истовремено предност, али и ограничење.
– Предност оваквог начина писања огледа се у његовој изузетној интимности и непосредности. Главни недостатак је ограничена перспектива, јер се све посматра искључиво из угла наратора. С друге стране, у теорији књижевности, свезнајући приповједач у трећем лицу често се описује као глас који превазилази појединачну перспективу. Када пишемо у трећем лицу, подразумијева се да имамо потпун увид у свијест и поступке ликова, чиме се постиже неутралан, објективан тон, објашњава Тупањанин.
За Теодору Пантелић, представљање романа у родном граду има посебан значај. Након збирке поезије „Чија песма црну вуну преде“, објављене 2023. године, ауторка најављује наставак књижевног рада, али и нова истраживања различитих жанрова.
Промоцију романа „Тихана“ организовао је ЈУК „Херцег фест“ у оквиру циклуса „Новски талас“. Књижевно вече употпунили су разговор са ауторком и учесницима промоције, као и музички наступ Анастасије Дедић и Вишње Дукић.
Извор/фото: РТХН
