Празник Усјековања главе Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег молитвено је прослављен Светом литургијом у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. У духу покајања, поста и васкрсењске наде, сабрани вјерни народ узнио је молитве великом угоднику Божијем, чије страдање остаје непролазно свједочанство вјерности истини и правди Божијој.
Светом службом Божијом началствовао је јереј Велимир Бугарин, уз саслужење протојереја-ставрофора Далибора Милаковића и Игора Балабана, протојереја Миладина Кнежевића, Предрага Шћепановића, Бранка Вујачића и Николе Пејовића, као и јереја Велимира Бугарина.
Евхаристијском сабрању молитвено су присуствовали протојереј-ставрофор Драган Митровић, протојереј Остоја Кнежевић и јереј хаџи Слободан Петровић.
Непосредно пред Свету тајну причешћа, празничном бесједом сабранима се обратио протојереј Предраг Шћепановић. Подсјећајући на ријечи Светог Јустина Ћелијског, који је овај празник назвао другим Великим петком, отац Предраг указао је на дубину Претечиног страдања и погубност човјековог удаљавања од добра и љубави Божије:
„Ево празника за који је свети старац Јустин Ћелијски, светитељ наших дана, рекао да је други Велики петак. А рекао је свети Јустин да тајна зла није ништа мања од тајне добра. Као што сунце које нас сад грије, не грије оне на другом крају ове планете јер је мрак одсуство сунца и свјетлости, тако је и зло одсуство добра и љубави Божје.“
Говорећи о подвижничком животу Светог Јована, прота Предраг је истакао његову молитвену преданост Богу и бригу за спасење људског рода. У Претечином свједочењу истине препознаје се и служба светих људи у свим временима: да буду жива савјест човјечанства, чак и онда када их свијет не разумије и одбацује њихову ријеч.
„Свети Јован по имену човјек, по рођењу човјек, а по свом животу био је више анђео него човјек, провевши и испунивши пустињу најтајанственијим молитвама. Само он и Бог ће знати колико је суза пролио за род људски. Али свети људи су савјест човјечанства. Они ће бити посљедњи идеал ових посљедњих вјекова пред други Христов долазак и ти људи неће бити схваћени ни у то вријеме, ни у ово вријеме, ни у вријеме пред други Христов долазак зато што ће говорити и свједочити истину.“
У наставку бесједе, отац Предраг позвао је на трезвеност, одговорност и преиспитивање сопственог живота, упозоравајући на погубне посљедице пијанства и неуздржања. Подсјетио је да празнични пост позива човјека да чува свијест и савјест, те да се молитвено сјећа страдања онога који је неустрашиво свједочио истину пред моћницима овога свијета:
„Зато нека би Бог дао да извршимо смотру. Данас је иначе посни дан, петак, али било кад да падне Усјековање главе светог Јована, пости се овај дан у знак сјећања да су људи у својим пировањима и пијанствима и забавама овога свијета посјекли највећег праведника светог Јована Пророка, Претечу и Крститеља.“
Осврћући се на питање страдања праведника и на човјекову недоумицу пред привидним одсуством Божије помоћи, протојереј Предраг указао је на Претечину службу у тајни спасења. Нагласио је да Свети Јован и својим одласком у ад претходи Господу, благовијестећи Његов долазак и побједу над смрћу:
„Можда некад и помислимо да је Бог одсутан. Можемо рећи гдје је био Бог када је посјечен Јован Крститељ? Бог који је васкрсавао мртве, који је лијечио, није ли могао спасити онога који је био његов претеча? Али било је потребно, како у животу, тако и у Јеванђелској мисији, да му буде претеча и у аду. Свети Јован је отишао да благовијести онима у аду Бога јављеног у тијелу, да је смрт побијеђена и да Христово васкрсење је и наше васкрсење.“
Бесједу је закључио молитвеним обраћањем Светом Јовану Крститељу, призивајући његов благослов и молитвено заступништво, уз позив да се кроз покајање, сузе и молитву истрајно држимо Христове науке и Његове ријечи.
Вјерни народ је у великом броју приступио Светој тајни причешћа, учествујући у радости заједнице са Господом. Празнично сабрање у подгоричком Саборном храму протекло је у знаку молитвеног сјећања на страдање Светог Претече и наде у Христа Васкрслога, у Којем вјерност истини и љубав према Богу задобијају своју вјечну пуноћу.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
