Благословом Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског г. Хризостома, 24. августа започели су радови на обнови манастирске школе код манастира Возућице.
Пре почетка радова завршени су сви административни послови који су подразумевали израду и ревизију пројектне документације, добијање одобрења и дозвола за градњу, а на крају и избор најповољнијег понуђача и потписивање Уговора о градњи. Идејни и Главни пројекат обнове манастирске школе израдила је пројектантска кућа „ТИНГ” из Жепча, а ЕУО-р Митрополије дабробосанске је, у својој надлежности, дао одобрење на израђену пројектну документацију и одобрење за почетак радова. Због значаја и историјске вредности, манастирска школа у Возућици заједно са манастиром Возућицом проглашена је спомеником културе. У оквиру своје надлежности, Федерално министарство просторног уређења и Завод за заштиту споменика културе су издали дозволу за обнову/изградњу манастирске школе као значајног културно–историјског споменика. Управа манастира Возућице је провела процедуру избора најповољнијег понуђача, а по окончању процедуре и добијању одобрења ЕУО-ра Миртополије дабробосанске, администратор манастира Возућице протојереј-ставрофор Зоран Живковић је потписао Уговор о градњи са изабраним Извођачем фирмом „ELEZ CONSTRUCTION” из Тешња.
Прикликом извођења радова на обнови школе стручни грађевински надзор ће вршити фирма „ВЛАШИЋ ГРАДЊА” из Травника док ће, по службеној дужности, у име Завода за заштиту споменика културе стручни надзор бити дипломирани инжињер архитектуре г. Роберт Стергар који је и директор Завода за заштиту споменика културе при Федералном министарству културе и спорта. Манастирска школа је једна од најстаријих образовних установа на ширем подручју.
Ту школу је отворио прота Серафим Марковић у својој кући у Васовинама у близини Возуће 1851. године. У оквиру генерлне обнове манастира Возућице, која је трајала од 1856. до 1859. године, великом заслугом проте Серафима Марковића, изграђена је школа код манастира Возућице, те је прота Серафим преместио седиште школе у новоизграђени објекат и наставио њен рад код манастира Возућице. Та школа је радила код манастира Возућице од 1858. па све до 1886. године, а онда је затворена зато што је дошло до изградње комуналне – државне школе у Возућој. У току Другог светског рата, 14. фебруара 1942. године усташка милиција запалила је манастирску школу, звоник и око 20 колиба на манастирској луци. У пламену је нестао траг о темељима писмености возућког краја, али су остали писани трагови и сведочанства о школи која је у окриљу Цркве била зачетник описмењавања нашег народа. Зграда у којој је радила школа код манастира Возућице истовремено је била и манастирски конак у ком су биле просторије за састанке и такозвана „владикина соба”.
Приликом израде пројектне документације и добијања одобрења за обнову-изградњу манастирске школе, водили смо рачуна да се, у сећању народа, сачува успомена да је то некада била школа, али истовремено да то буде један функционалан вишенаменски објекат као што је и био, па смо овај пројекат назвали „Изградња манастирске школе-конака” – код манастира Возућице. На овај начин чувамо успомену на школу али не заборављамо да је то био уједно и манастирски конак, јер су манастирски конаци порушени после прогона монаштва из манастира Возућице. Наши вредни Возућани су, на позив администратора манастира Возућице протојереја-ставрофора Зорана Живковића, пре почетка радова на обнови школе-конака, обезбедили значајне донације за овај пројекат и на тај начин помогли манастиру у осигуравању неопходних средстава за обнову манастирске школе-конака.
Опширније на : СПЦ
