Бугарски патријарх Данило упутио је слово поводом почетка нове црквене године, позивајући вјернике да вријеме које им Господ дарује користе за покајање, обнову и утврђивање вјере, јачање љубави према Богу и ближњима и умножавање молитве.
На почетку нове црквене године, 1. септембра, патријарх Данило служио је Свету Литургију у Митрополитском Саборном храму Свете великомученице Недеље у Софији, након чега се обратио вјерном народу.
Подсјећајући на Христове ријечи о наступању „благопријатне године Господње“ (Лк. 4, 19), патријарх је истакао да је Господ Исус Христос дошао у свијет да благовијести Царство небеско, исцијели скрушена срца, ослободи од гријеха оне који се кају, отвори духовне очи вјерних и подари човјеку живот „у изобиљу“ (Јн. 10, 10).
Према ријечима патријарха Данила, Христова слава и Божија благодат настављају да се пројављују у животу Цркве кроз свете људе, чији живот постаје свједочанство живе вјере.
Као посебан примјер навео је Светог Пајсија Светогорца, чији је живот бугарска јавност током протекле године имала прилику да упозна кроз телевизијску серију. Патријарх је говорио о његовом смирењу, љубави према Богу и људима, трпљењу и истрајности у молитви, нагласивши да се у човјеку физички слабом и, по мјерилима овога свијета, неуком, пројавила Божија сила и премудрост.
„И ми смо постали свједоци, макар једног малог, али непатвореног, истинског дијела његовог духовног искуства – свједоци исте оне Христове славе која се пројављује у Божијем човјеку“, рекао је патријарх Данило.
Он је подсјетио и на могућност да се вјерници кроз поклоњење светињама и светим моштима непосредно дотакну освећујуће силе Божије благодати. У том контексту поменуо је Светог Гаврила Ургебадзеа, Светог Јована Руског, Светог Давида Евбејског и Светог Лазара Српског.
Посебно је говорио о доласку у Бугарску Иверске Хавајске мироточиве иконе Пресвете Богородице, оцијенивши да је њено гостовање било велико свједочанство Божије милости.
Патријарх је подсјетио да су стотине хиљада вјерника имале прилику да се поклоне мироточивој икони, говорећи и о духовној утјеси коју су многи доживјели пред њом. Навео је и да су забиљежени случајеви исцјељења од различитих тјелесних и душевних немоћи.
„Све ово долази да нам покаже да се Христове ријечи о наступању благопријатне године Господње – благопријатном времену за покајање и доношење достојних плодова покајања ради спасења – односе и примјењиве су на све нас“, поручио је патријарх.
Говорећи о свједочанству вјере у ближој прошлости, патријарх Данило је посебно указао на представљање више издања и једног филма посвећених животима и подвизима недавно преминулих духовника.
Тако је поменуо књигу Неврокопске митрополије посвећену блаженопочившем Неврокопском митрополиту Натанаилу, за кога је рекао да је имао истински живот по Богу, стран сваком лукавству.
Поменуо је и књигу Видинске митрополије о двојици видинских духовника – јеромонаху Паладију и свештенику Николи Милекову, који су пострадали од атеистичког режима.
Такође је говорио о филму посвећеном протопрезвитеру Евстатију Јанкову, под називом „Чудотворац из Чепелара“, који је приказан и на Бугарској националној телевизији.
Патријарх Данило изразио је благодарност Богу и свима који су допринијели остварењу ових догађаја и пројеката – Светом Синоду, епархијама и другим црквеним установама, помјесним Црквама и њиховим делегацијама, као и свештенству и вјерном народу који су са великим поштовањем и љубављу учествовали у овим духовним сабрањима.
У свом слову патријарх се осврнуо и на знамените личности недавне прошлости Бугарске Православне Цркве и бугарског народа – бугарске патријархе Максима и Неофита, смиреног игумана Зографске свете обитељи схиархимандрита Амвросија, добротвора дједа Добрија Добрева и друге људе које је назвао искреним служитељима и пријатељима Господа Исуса Христа, вјерним свједоцима Његове нетварне славе и благодати.
Позивајући се на ријечи Светог апостола, патријарх Данило поручио је да су савремени вјерници окружени „толиким облаком свједока“ – људи који су живјели у овоме свијету, али су својим животом показивали снагу Христову, одбацујући лаж и лицемјерје и живећи у истини и јединству Цркве.
Он је указао да су многи од тих људи живјели у тешким временима – у вријеме ратова, политичких превирања, невјеровања и прогона, криза, лажи, корупције и моралног посрнућа – али су до краја сачували своју вјеру.
„И управо зато што је најважније нешто чиме су се руководили у свом животу било како стоје пред Небеским Царем, зато су се припремили да буду и достојни небески грађани“, истакао је патријарх.
На крају свог слова, патријарх Данило је нагласио да почетак нове црквене године представља нову могућност за духовну обнову – да се вјера обнавља и утврђује, да се узраста у љубави према Богу и ближњима, да се човјек одвраћа од зла, лијечи од својих немоћи, јача у молитви и задобија Божију благодат.
„Господ је зато дошао и тако нам је, својим оваплоћењем и прослављењем, објавио наступање благопријатне године Господње. Нека нам Он помогне у задобијању свега овога“, поручио је патријарх Данило.
Своје слово завршио је молитвеном жељом да, по молитвама Пресвете Владичице Богородице и Приснодјеве Марије, светих који се данас прослављају и свих светих, Господ учини наступајућу нову црквену годину благопријатном за спасење свих вјерних.
Извор: Бугарска православна Црква
