На празник Успења Пресвете Богородице служена је Света литургија у Цркви Светог Николе у которском Старом граду, уз учешће великог броја вјерног народа.
На тему празника, бесједио је протојереј-ставрофор Немања Кривокапић, архијерејски намјесник которско-тиватски, који је казао да је Успење Пресвете Богородице велики и радостан празник када се сјећамо дана када је Богородица напустила овоземаљски, пролазни, привремени живот и замијенила га новим, бољим, у наручју Господа Исуса Христа – Сина кога је родила. Зато се овај празник не назива смрт Богородице, него Успење Пресвете Богородице. Ријеч је, појаснио је прота, о једном дивном изразу који, по ријечима великог теолога Шмемана, садржи скуп, односно збир више ријечи – мира, спокојства, блаженства, радости због сусрета са Богом.
“У опису овога догађаја ми видимо да је Пресвета Богородица пред саму смрт, пошто јој је речено када ће се упокојити, пожељела да поново још једном види све апостоле. Они, на један чудан начин, ношени облацима, бивају донесени да се поздрави с њом и онда, када је испустила своју душу, они су је ту, на том мјесту гдје је Она жељела, у Гетсеманском врту и сахранили”, казао је о. Немања.
Подсјећа и да када је апостол Тома, који није био ту да се опрости од Богородице, молио да цјелева Њено свето тијело, њега у гробу није било: “Господ Исус Христо узнио је Њено тијело на небо. Зато се овај празник зове Успење, с једне стране због Њеног уснућа, али и због уздизања на небеса Њенога светога и пречаснога тијела. Због тога је ово радостан празник, јер прослављамо побједу живота над смрћу, побједу над овоземаљским законима природе. О тој побједи над законима природе говори се у тропару овога празника. У рађању сачувала је дјевство, а у смрти живот.“
Зато Успење Пресвете Богородице, празник велике побједе живота над смрћу, није растанак него, како је нагласио, сретање Мајке са Сином.
„Није жалост, него радост, није пораз, него побједа. У иконографији православној и у химнографији, дакле у црквеним пјесмама, али такође и у богословљу, теологији, ми прослављамо Пресвету Богоројицу и због великог дјела које је учинила – директног учествовања у икономији спасења, а други разлог је зато што је Она наша највећа заступница пред Богом. Молимо је, као што се то у тропару каже, да моли Бога да спаси душе наше. Пресвета Богородица је Она која се непрестано моли Богу да нам опрости наше гријехе, која је неуморна у молитвама и заступањима нас пред Богом”, рекао је прота Немања.
На нама је, наставио је даље, да се трудимо да живимо што боље можемо, да угодимо Богу својим животом, молитвама, постом, исповјешћу, причешћем, али и надом у Њега и Његову милост и светитеље који се моле за нас, прије свих Пресвету Богоројицу нашу највећу заступницу пред Богом.
„Дакле, то су наши молитвеници пред Богом, светитељи, а прије свега Пресвета Богородица коју прослављамо на данашњи дан и у сусрет којој смо ове двије седмице постили да би се припремили за причешће Њој у част. У част Оне која је и те како заслужила поштовање које јој указујемо, као и молитву и љубав које смо на неки начин показали постећи овај пост, јер смо том љубављу одговорили на огромну љубав коју Она непрестано нама указује. Нека би Господ Бог, молитвама Пресвете Богородице, и нас удостојио Царства Божијега, амин”, закључио је протојереј-ставрофор Немања Кривокапић, архијерејски намјесник которско-тиватски.
Извор: СПЦО Котор
