На празник Успења Пресвете Богородице – Велику Госпојину, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служена је Света литургија, којом је началствовао старјешина храма, протојереј Никола Пејовић, уз саслужење протојерејâ-ставрофорâ: Милуна Фемића и Далибора Милаковића, протојерејâ: Миладина Кнежевића и Бранка Вујачића, јереја Велимира Булгарина и ђакона Ведрана Грмуше, а молитвено је присуствовао и протојереј-ставрофор Драган Митровић.
Непосредно пред приступање Светој тајни причешћа, сабранима се празничним словом обратио началствујући протојереј Никола Пејовић, који је подсјетио да празник Успења Пресвете Богородице, иако сам догађај није описан у Светом писму, од најранијих времена живи у светом предању Цркве, као свједочанство о оној која је својим животом и служењем постала најузвишенији примјер подлушности и преданости у ревности Богу:
„Нека је срећан и благословен овај данашњи велики и узвишени празник Уснућа и Успења Пресвете Богородице. Празник који долази послије празника Преображења и који, за разлику од Преображења које је детаљно описано у Светом писму, није описан у Светом писму, као ни уопште живот Пресвете Богородице. Она се у цијелом Светом писму спомиње свега неколико пута. Видимо Пресвету Богородицу у оним кључним моментима, у кључним догађајима. Али зато је њена служба и њена улога у спасењу рода људскога толико велика да је одмах након Васкрсења и Вазнесења Христовог и силаска Светога Духа на апостоле задобила велико поштовање, које траје до дана данашњега.“
Говорећи о величини Пресвете Богородице, прота Никола је нагласио да њена узвишеност није била у истицању саме себе, већ управо у потпуном усмјеравању живота ка Христу. У томе се, како је поручио, налази и једна од најдубљих поука коју Мајка Божија оставља сваком хришћанину:
„Она је она која је узвишенија од херувима и часнија од серафима. Не без разлога, већ управо због тога што у свом служењу никада није стављала акценат на своју личност, него је сво њено служење упућивало на личност Богочовјека Христа, а кроз Њега на служење Богу. И то видимо одмах из оног догађаја на празник Благовијести, када је добила глас свише и вијест да ће зачети и родити Сина који ће спасити свијет. Она је одговорила једноставним ријечима: ‘Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи твојој’.“
Осврћући се на јеванђелска свједочанства о Пресветој Богородици, отац Никола је подсјетио да је видимо уз Христа у пресудним тренуцима Његовог земаљског живота – од Рођења до Голготе. Она је Мајка која рађа Спаситеља свијета у витлејемској пећини, али и Мајка која остаје уз Њега под Крстом, док јој, по ријечима праведног Симеона Богопримца, мач пробада душу. Управо под Крстом, нагласио је прота Никола, открива се и тајна материнства Пресвете Богородице према читавој Цркви:
„Видимо је крај Крста Сина њенога и Бога њенога и Бога нашега. Видимо како мач пробија срце њено док гледа Сина распетог на Крсту. Видимо како Син са Крста говори: ‘Мајко, ево ти сина’ и ‘Сине, ево ти Мајке’, говорећи Светом апостолу и јеванђелисту Јовану, предајући своју Мајку не само апостолу Јовану, него и Цркви Христовој и свима нама.“
Из тог односа Мајке Божије према Христу и Цркви произилази и њена нарочита блискост сваком хришћанину. Она је Мајка и молитвена заступница оних који јој са вјером прибјегавају.
„Има ли личности у животу Цркве да нам је тако присна, да нам је тако важна у нашем духовном животу од Пресвете Богородице? Нема. Зато је сваки њен догађај, све оно што је она изговорила, а нарочито њено служење, примјер сваком хришћанину како и на који начин треба да служимо – да сав свој живот усмјеравамо на Христа Бога“, поручио је протојереј Никола Пејовић.
Говорећи о дубокој укоријењености празника Успења Пресвете Богородице у животу православних народа, старјешина Саборног храма подсјетио је на бројне светиње широм православне васељене које су посвећене овом празнику, али и на манастире у Црној Гори који свједоче о вјековној љубави нашег народа према Мајци Божијој.
„Данас прослављамо један од најчудеснијих догађаја и један од најпоштованијих празника, не само код нас него широм васељене. У Грчкој је ово национални празник, а у Русији, да не говоримо колико је лаври, манастира и цркава посвећено Успењу Пресвете Богородице. Али да не идемо толико далеко – ево и код нас у Црној Гори, од манастира Савине до Подмаина, манастира Дајбабе, Пиве и манастира Мораче, све су то светиње посвећене управо овом празнику, празнику Успења Пресвете Богородице. Овај догађај, иако није описан у Светом писму, остао је кроз Предање као истинито свједочанство да она која је родила Извор живота и Дародавца живота није могла остати у гробу. Онај који је васкрсао из мртвих и обећао да ће сваки онај ко вјерује у Њега имати учешће у том Васкрсењу, дошао је и узео своју Мајку.“
На крају бесједе, о. Никола је посебно указао на једну од најдубљих порука празника – да Пресвета Богородица својим Успењем није престала да буде Мајка Цркве и заступница рода људскога, већ да, пребивајући уз свога Сина, наставља своје молитвено служење.
„Узео ју је од смрти и трулежи и, као што је она родила и послије рођења остала Дјева, тако је она уснула у Господу и послије уснућа остала жива. Не да пребива у гробу, него да буде поред Сина свога и да тамо својим усрдним молитвама и служењем буде заступница рода људскога.“
Завршавајући празнично слово, протојереј Никола Пејовић помолио се за благослов и молитвено покровитељство Пресвете Богородице на све који јој са љубављу и вјером прибјегавају:
„Нека је срећан и благословен овај данашњи празник и овај данашњи дан и нека би Мајка Божија била увијек на помоћи свима нама који је са вјером призивамо. Амин. Боже дај!“
Текст, фото & видео: Борис Мусић
