Манастир Савина у Херцег Новом прославио је данас храмовну славу − празник Успења Пресвете Богородице.
Свету архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије са свештенством и свештеномонаштвом, те учешћем бројних вјерника, међу којима је био и предсједник Општине Херцег Нови, господин Стеван Катић.
Након прочитаног Јеванђеља сабранима се обратио протојереј-ставрофор Игор Балабан, бесједећи о Пресветој Богородици и о празнику њеног Успења.
Подсјетивши на Христове ријечи да су блажени они који слушају ријеч Божију и држе је, отац Игор је казао да је Пресвета Богородица управо својим одговором на Божији позив показала пут цијелом људском роду.
„Пресвета Богородица је Пресвета Богородица баш зато што је прва признала, прво кољено које је признало да је чедо њене утробе сами Господ са небеса. И то је признала и прихватила онда када је у тишини њене клијети, њене собице, сазнала за то да ће зачети иако не зна за мужа, и да ће оно што се роди од њенога бедра бити ‘великаго совјета ангел’, како каже пророк. И шта је она на то урадила када је чула такву вијест? Најприје је питала: ‘Како то може бити?’ Будући дјевојчица, још не знајући за мужа, како се то може десити? А онда, кад јој је рекао анђео да ће то бити од Духа Светога и да се о томе она не брине, рекла је ријеч која је њу учинила Богородицом и рекла је ријеч у име читавога људскога рода да примамо Господа у овај свијет. Рекла је: ‘Нека ми буде, Господе, по ријечи Твојој.’“
Она је, додао је отац Игор, могла да се руководи људским страхом и питањима о томе шта ће други рећи и како ће прихватити оно што јој се догађа, али је изабрала послушност Богу.
„‘Имам слабости своје’, могла је да каже, јер је рођена од оца и мајке као свако од нас. ‘Млада сам, имам заручника старијег од себе. Шта ће он помислити? Шта ће народ помислити?’ Све је то могла да каже, али је рекла: ‘Нека ми буде по ријечи Твојој. Ево слушкиње Господње!’ И тако цијели живот.“
Говорећи о мјесту Пресвете Богородице у домостроју спасења, отац Игор је нагласио величину тајне оваплоћења Господњег и њеног учешћа у њој.
„Господ, препознавши чисту душу у своме вјечном домостроју спасења, одреди да баш њу упита да се од ње оваплоти у овоме свијету – велика тајна. Зато ми толико њу прослављамо. Свако од нас има тајну у себи, ту тајну божанске искре, луче, како би Његош рекао. Али она, чега се она удостојила? Да сами Господ у тијелу борави у њој. Да буде такав сасуд и Духа Светога и Сина. То је нешто што надилази сва наша разумијевања, што надилази свако наше очекивање од свијета и од вијека.“
Посебно је указао на икону Успења Пресвете Богородице и њену дубоку поруку – да Христос сада у своје наручје прима Мајку која је Њега као Богомладенца носила у своме.
„Господ, како и сликамо на иконама, можете ту да видите, на тој икони стоји и њен Син, Господ, стоји над одром и држи њу. Сада су промијенили улоге. Онај који је био у наручју Своје Мајке кад се родио, као беба, сликамо Га на оној икони Рождества Христовог – она Њега држи. И сликамо на свакој од ових чудотворних икона Богородичиних – она држи Младенца уза своја њедра, а овдје, на овој икони Успења, видите, Он држи њу сада. Сада Син, као Господ, Мајку Своју прима у њедра Своја и прима је тако у Своје Царство.“
Управо у тој слици, казао је отац Игор, налази се и порука данашњег празника сваком хришћанину.
„Е, томе се ми, у ствари, надамо. То је овај празник. То овај празник треба да нас научи – да ако будемо подобни Христу и ако будемо живјели као што је живјела Богородица, а не можемо баш тако живјети, надам се да неко може, тако чисто, тако молитвено, у таквој добродјетељи, ако будемо тако чинили, ово исто што је насликано на овој икони биће и наш крај. Бићемо на одру, биће тужни они око нас, али ће у исто вријеме бити радосни, јер знају да Господ нашу душу, наше биће читаво, прима опет у Своја њедра.“
Празник Успења, наставио је, не говори само о животу душе након смрти, него свједочи и вјеру Цркве у васкрсење тијела.
„Као што је Господ васкрсао у тијелу, као што предање каже да тијела Богородичиног није било у гробу, него да је она на чудесан начин узнијета на небо, код Господа, тако вјерујемо да ћемо и ми васкрснути у тијелу своме, не само као нека ваздушаста створења, него овакви какви смо, али преображени, онакви каквог смо видјели Господа на гори Тавор. Ако се удостојимо тога, таква ће бити и наша судбина. Е, то је Богородица учинила, то нам Богородица поручује својим уснућем и овим великим празником који славимо широм Цркве Божје.“
Подсјетивши да је наш народ многе храмове посветио управо Пресветој Богородици, отац Игор је нагласио да је тиме наш народ показао да препознаје улогу Пресвете Богородице у спасењу свијета.
„Душа не било каквог народа, него душа хришћанскога народа је препознала улогу Богородичину у домостроју спасења – препознала је како је она у име свих нас рекла: ‘Ево слушкиње Господње.’ И зато ми тражимо и желимо и молимо се Богу да нам даје снаге у срцу, да и ми кажемо: ‘Ево слуге Господњега, ево слушкиње Господње, нека ми, Господе, буде по ријечи Твојој.’ Да заборавимо све наше слабости, страсти, све оно што нас вуче доље на земљу и не да нам да се попнемо у њедра Господња, да нас Он пригрли овако као Своју Мајку на овој икони. Све то што нас одваја од Бога да одбацимо и да нам да Господ снаге да постанемо Његови вјерни синови и кћери.“
На крају бесједе, отац Игор Балабан је поучио и о значењу сликања фреске Успења на западном зиду храма – тако да је вјерници виде када излазе из цркве.
„Гледа се тако да би нас научила да, кад излазимо из храма, кад завршимо молитву, имамо наду. Излазимо у свијет, знамо да и нас чека уснуће, знамо да свакога од нас чека то што је дочекало и њу као смртну жену која је рођена од оца и мајке, али имамо наду да ћемо исто тако као она завршити у њедрима Господњим и да нас Господ прими у Своје вјечно Царство, у Царство Оца, Сина и Духа Светога, истинску отаџбину нашу, и да нас помилује и спасе у вјекове вјекова“, закључио је отац Игор.
На крају свете службе Божије пререзан је славски колач, у славу Божију и част Пресвете Богородице, а потом се сабранима обратио митрополит Јоаникије.
Владика је казао да прослављањем празника посвећених Пресветој Богородици и свим другим духовним свечаностима Црква Божија непрестано плете вијенац славе Пресветој Богородици. Додао је да се од свих празника, којим славимо Пресвету Богородицу, посебно издвајају празници Рождества Христовог и празник Успења Пресвете Богородице.
„Она је под Крстом Христовим страдала заједно са својим Сином и Спаситељем свијета, сјединила се са Његовим Крстом и са Његовом жртвом и са Његовом смрћу. И ту је већ постала причасник Његове живоносне смрти, а коначно се сјединила са својим Сином и са Његовим Крстом и са Његовом смрћу у дан свога Успенија. Ако је, као што прослављамо Христа, Његова смрт била живоносна, и већ је она уништила смрт људску, и Васкрсењем нас је Господ превео у нови живот, тако је и Пресвета Богородица кроз своје Успеније прешла, сјединила се са Христом и прешла у нови живот и постала заступница благодатна цијелога света, цијеле Цркве Божије.“
Подсјетивши да Пресвету Богородицу прослављамо као ону која је узвишенија од анђела, арханђела и свих светих, те да молитве Њој узносимо одмах након молитви узнесених Христу Богу, Богу Оцу и Духу Светоме, митрополит је пожелио свима помоћ и заштиту Пресвете Богомајке у свим данима живота.
„Она је брза помоћница, која нас избавља из свих наших биједа, падова, туга, несрећа, депресија, погибија, и враћа нас у живот, враћа нас у наручје Сина свога, у наручје љубави Божије. Нека би њезине молитве биле са свима вама, да у свим данима свога живота будете испуњени вјером, добротом, љубављу, и да вас Пресвета Богородица увијек упућује на пут спасења, на пут љубави Божије. Свима на здравље и на спасење и на радост овај велики празник“, пожелио је високопреосвећени митрополит Јоаникије.
Након свете литургије, митрополит је одслужио мали помен блаженопочившем епископу Герасиму Петрановићу, сахрањеном у порти саборне цркве манастира Савине.
У кратком слову, произнесеном овом приликом, митрополит је рекао да они људи чији нас свијетли животни примјери надахњују нису уписани само у људску историју, већ и у Божије памћење.
„Епископ бококоторски Герасим Петрановић се својим светим животом и светом службом уписао у књигу живота, послуживши својој Цркви, своме народу, све своје силе, принијевши Господу на жртву живу благоухану. Он је угодио Господу својим животом и увјерени смо да нас заступа пред престолом Божијим. Нека му је вјечна слава и покој и Царство му небеско“, казао је митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Славско сабрање у манастиру Савина настављено је за свечаном трпезом љубави.
Вечерас ће улицама Херцег Новог проћи госпођинданска литија. Литија, у којој ће бити ношена чудотворна икона Пресвете Богородице Савинске, кренуће од манастира Савине у 18 часова, а предводиће је високопреосвећени митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
О. Б.
