Синоћ је у скиту Свете Ане, најстаријем, највећем и најпознатијем светогорском скиту, служено свечано свеноћно бденије, поводом празника Успења Свете Ане, мајке Пресвете Богородице.
Први помен скита везује се за српске рукописе. Монашки живот у скиту, који је отпочео почетком 11. вијека, обновљен је осамдесетих година 16. вијека. У 17. вијеку овдје су настали бројни преписи, данас дијелови велике хиландарске рукописне збирке.
Налази се на око 400 метара надморске висине и често пружа гостопримство поклоницима који се припремају за успон на врх Атоса. Некада је припадао манастиру Светог Павла.
Има саборни храм, неколико параклиса, oко шездесет монашких келија, терасу са чудесним погледом, чак и мањи хелиодром.
Саборни храм посвећен Светој Ани проширен је 1666. године, а средином 18. вијека поново је осликан.
Приликом посјете скиту, ходочасници имају посебну прилику да се поклоне кивоту са лијевим стопалом Свете Ане и њеној чудотворној икони.
Тренутно је под управом манастира Велике Лавре. Монаси у скиту су познати по иконографији, прављењу тамјана, али и обради дрвета, злата и сребра.
Извор: Хиландар
