Његово преосвештенство викарни Епископ новобрдски г. Иларион данас, 1. августа 2026. године, на празник Преподобне Макрине, Светог Стефана Високог, деспота српског и Преподобне Ефросиније (царице Милице), служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Подмаине, у Будви. Саслуживали су игуман подмаински архимандрит Рафаило, настојатељ превлачки протосинђел Василије, игуман ријечки Евстатије, игуман врањински Јоаким, сабраћа манастира Подмаине: јеромонаси Јосиф и Венијамин и јерођакон Калистрат, јерођакон Тихик из Ријеке Црнојевића, јереј Емил Миловановић из Београда и ђакон Лазар Марковић, у молитвеном присуству вјерног народа.
Преосвећени Епископ Иларион је сабране поучио да нам је Господ Бог дао Црква као барку спасења и кад год смо у њој на добром смо мјесту и у право вријеме: „Ми смо све вријеме наше и сав простор, сав живот, барем би требало тако, принијели Господу Богу. А Он долази из тајне која је надвремена и надпросторна и Он долази нама у сусрет и неће закаснити. Он долази и свакога је тренутка све ближи и то је највећа утјеха нама хришћанима. И ако мјеримо тако вријеме и тако сагледавамо своју позицију, радостан је сваки удах и издах, зато што нам је Господ Христос све ближи и ближи.“
На крају Литургије, по освећењу славског колача, Владика је још једно честитао празник и подсјетио на наше велике светитеље које данас прослављамо: Преподобну Евгенију (кнегињу Милицу) и њеног сина Светог деспота Стефана.
„Нису ова времена много различита од оних тешких времена у којима су они живјели. Преподобна мати Евгенија је дала ћерку за убицу свога оца, а деспот Стефан Лазаревић – витез, јунак, ратовао је за убицу свога оца и по витешким правилима онога времена био лојалан, да би сачували народ, да би се онај остатак сачувао, да би Царство небеско кроз свету службу и кроз звона православних цркава и даље објављивали васкрсење Христово цијеломе свијету. Ето, да знамо на кога треба да се угледамо, ко су вјечни узори за наш народ, од Немањића, па ево Лазаревића, и запамтимо њихов примјер. Нека би благослов, између осталог, и великих ктитора манастира Високи Дечани, био са свима вама. Зато што је после разрушења Дечана, Преподобна Ефросинија са својим синовима, посјетила Дечане и обновила га. И онај хорос који је у Дечанима до данас у употреби, најстарији такве врсте у цијеломе свјиету, који се и даље користи за службу, обновљен је коришћењем оружја косовских јунака. Нека би нам Бог дао да тако и ми претапамо све што је жртва у овоме свијету, да претапамо у оно што ће постојано и вјечно да стоји и гори пред Господом као дечански хорос“, поручио је Његово преосвештенство викарни Епископ новобрдски г. Иларион.
Весна Девић
Јеванђелска бесједа Епископа новобрдског г. Илариона
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Оче игумане, часни оци, браћо монаси, сестре монахиње, народе Божији, децо Божија.
Хвала Господу Богу који нам даде ово уточиште, прибежиште, Цркву као барку спасења, где дођосмо да се, пловећи на овим таласима животног мора, утешимо искуством пловљења ка мирној луци. У цркви знамо да смо на добром месту и у цркви смо у право време. Кад се каже за некога да је на правом месту у право време, то је хришћанин у цркви. Ми смо све време наше и сав простор, сав живот, барем би требало тако, принели Господу Богу. А Он долази из тајне која је надвремена и надпросторна и Он долази нама у сусрет, и неће закаснити.
Ми промашимо простор често, закаснимо, али Господ не касни. Он долази и свакога је тренутка све ближи и то је највећа утеха нама хришћанима, да са сваким новим удахом и издахом, Господ Христос ти је ближи. И ако меримо тако време и своју позицију тако сагледавамо, радостан је сваки удах и издах, зато што нам је Господ Христос са сваким трептајем ока, са сваким удахом и издахом, све ближи и ближи. Са сваким призивом Његовог имена: „Господе Исусе Христе, помилуј ме“, па већ следећи пут када кажеш то, Он ти је ближи.
Али треба живети вером, у то треба веровати, јер све оно што је засновано на закону не спасава. Закон је педагог, како сте чули да апостол говори. Закон је припрема као једна одскочна подлога са које треба да се винемо вером у тајну безобалности, у тајну слободе за којом чезне људска природа. Јер смо створени у ограниченом свету, али са капацитетом и са чежњом да будемо неограничени.
И сваки човек за тиме чезне, био он свестан тога или не. И зато закон треба испуњавати, не сме ни једна цртица из закона да пропадне, али закон треба да нам буде, како рекох, увод, педагог у оно што је тајна вере. А тајном вере се прави тај заокрет, да нешто што је обично, свакодневно, кад га сагледаш очима вере, постаје чудесна тајна вечнога живота. И зато се каже да ће човек и праведник од вере живети. Могло је и другачије да се каже: хришћанска слобода, хришћанска мисао… Али је оно што је најбитније хришћанска вера, зато што је вера основ за нашу слободу. Једино се слобода остварује када се предајеш апсолутно, скочивши у загрљај ономе који је други, другачији, а посебно ономе који је апсолутно други и другачији, то је Господ Бог. То је један од значаја имена Свет Израиљев – онај који је потпуно другачији, који је посебан.
Када се Њему препустиш са вером, ту је права слобода, ту је искуство љубави. Љубави нема докле год има закона – то је парадокс. Иако постоје неки закони у љубави, али докле год човек калкулише, прорачунава, ослања се на неке параграфе, тргује да би добио колико је дао, ту заправо нема љубави, нема живота. Једино љубави има онда када оставимо сав претходно испуњени закон иза себе и када се препустимо животу, да додирнемо Христа.
Чули сте каква је то чудесна тајна, људи осећају да из Њега излази сила, али имају потребу да Га се додирну. Ето, у томе силине тајне оваплоћења Логоса Божијег. Логос који постаде тело да га додирнемо, а из кога излази благодат Светога Духа. Благодат Светога Духа која је свуда присутна. Свети Дух је ризница добара, животодавац, а опет га добијаш кад на једном конкретном месту додирнеш творевину Божију која је освештана Христовим присуством.
Ето, ми дођосмо овде, на ово место, да сагледамо, да додирнемо, да окусимо и да доживимо да је заиста добар Господ Исус Христос у славу свога Небескога Оца. А све то доживљавамо, браћо и сестре, благодаћу Светога Духа. Да сте срећни и Богом благословени, да нас Господ Бог све чува на путу спасења и да се сабирамо на многаја благаја љета у овоме веку, најављујући будуће Царство Христово. А што је најбитније, у Царству Христовом ,у вечности да будемо заједно. Амин.
