У оквиру Петровданских дана, које је поводом празника Светих апостола Петра и Палва организовала Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Бијело Поље, у Центру за културу, уочи самог празника уприличена је традиционална Петровданска академија.
О животу и учењу првоврховних апостола Петра и Павла говорио је јереј Никола Скопљак, који је у уводу подсјетио да нас ова светиња сабира и сија народу више од 800 година, показујући нам истински пут.
„Ова светиња која има богату историју која је много тога сабирала у себи, сабирала успоне и падове српкога народа, она и данас сабира све православне хришћане и све људе добре воље који помоћ и милост од Господа очекују и ту помоћ кад искрено завапимо добијамо. А ево и вечерас у навечерју дивнога празника сабрали су нас првословни апостоли Петар и Павле. Двојица великих сведока чија имена стоје на темељима цркве, два човека различитог поријекла, различитог образовања, али једне исте вере, једне исте љубави, једног истог Господа Исуса Христа“, бесједио је о. Никола.
Он је појаснио да сами наслов бесједе „Различити по путу, јединствени у вери“ – открива једну дубоку истину хришћанског живота.
„А то је да Бог не ствара људе по једном калупу, него сви смо различити, и да Бог не брише наше различитости него их управо освјежава. У Цркви Христовој има мјеста и за простог рибара из Галилеје, и за ученог фарисеја из Тарса; и за човјека нагле нарави и за човјека оштрога ума; и за онога који је први исповиједио Христа и за онога који је некад прогонио Његове сљедбенике. У личности светих апостола Петра и Павла видимо управо ту чудесну силу Божије благодати која различите људе чини једним тијелом Христовим. Два велика света човека, један је био образован, најученији у свом времену, Павле апостол, Богонадахнута труба Божија, кроз коју је сам Христос говорио и он је проповиједао име Христово кроз читав свијт, основао цркве по читавом свијету и то не за много година, али не због тога што је прије свега био образован, него због тога што је имао живу и непоколебљиву вјеру у Господа Исуса Христа. Што је његов живот био поистовећен са животом Христовим до мјере да је рекао за себе „не живим више ја него Христос живи у мени“. Тако да смо и ми позвани да будемо на таквом путу. Дај Боже да и ми будемо на таквом путу, да се трудимо, да Његова иј, Његова мисао живи у нама, па ћемо и ми као апостоли бити живи свједоци Христови. И онда, гдје год се налазили, доживјећемо да наша ријеч има снагу, да сви са којима се срећемо у нама виде истинске хришћане, такве да и други немају изговора него и сами постају хришћани. Потребно је браћо и сестре свима ово нама данас, јер ако је мало оних који вјерују у Христа и ми смо они који смо због тога одговорни. Одговорни јер нисмо досљедни оних светих и наших предака који нам вјеру у Христа оставише као нешто најдрагоценије.Нисмо досљедни ни апостолу Павлу, него се сетимо његових речи да и Христс у нама живи, онда смо најсрећнији и најрадоснији, најснажнији, онда смо и злато наравно увијек и на Крсту Христовом, али заједно и са Њим у побједи васкрсења. Други апостол, апостол Петар за кога је сам Господ рекао: „на том темељу, на темељу чврсте вјере, (какву је имао апостол Петар) сазидаћу цркву Своју и њој врата адова неће одолети“. Петар је за разлику од Павла био једноставан, необразован, али је исто тако имао јаку непоколебљиву вјеру, такву вјеру да је Господ рекао на њој да зида цркву. Али обојица су били људи, као и ми, ништа другачији од нас. У првој фази живота апостол Павле је гонио цркву Христову, гонио је Христа, али је чезнуо за истином, за правдом, али истина и правда Божија јесу управо тамо гдје је Христос. Али и тамо гдје постоји када видимо и Петра и Павле“, бесједио је о. Никола.
Током богатог програма духовног сабрања изведена је монодрама „Прва љубав“, по тексту Јанка Јелића, у извођењу глумца Никшићког позоришта Велизара Веја Kасалице.
Посебне емоције изазвали су наступи Маше Војводић, коју је на хармоници пратио Лазар Чуљковић као и младог гуслара Максима Војводића, који је извео одломак из „Мојковачке битке“, поводом обиљежавања 110 година од славне Мојковачке битке.
Програм је употпунио наступ Црквеног хора „Свети Никола“, под управом попадије Јелене Раковић.
