На празник Рођења Светог Јована Крститеља, 7. јула 2026. љета Господњег, Светом литургијом у Mанастиру Светих архангела на Михољској Превлаци код Тивта, началствовао je јереј Радомир Маринковић, старешина Цркве Светог Илије на Миријеву у Београду, уз саслужење настојатеља манастира, протосинђела Василија и ђакона Лазара Марковића.
Након прочитаног Јеванђеља у коме се каже да ће се многи обрадовати рођењу Светога Јована, сабраном народу се обратио јереј Радомир Маринковић, који је указујући на те ријечи казао да се и ми данас радујемо рођењу Светога Претече и Крститеља, највећега од оних од жена рођених, по ријечима самога Господа.
По његовим ријечима ако би употребили логику, вриједносни систем овога свијета, у животу Светога Јована не би пронашли ништа што бисмо вредновали као највеће, јер он није заузимао неки велики положај у друштву, није живио у раскоши, није, по мјерилима овога свијета, достигао неки велики животни успјех. Али, појаснио је, ништа јеванђелско, ништа хришћанско, ништа православно се не може ни разумјети, ни схватити све док наш разум не поставимо на другачије темеље, док у своме свакодневном живљењу свим срцем и душом не разумијемо ријечи Христове да ће многи први бити посљедњи, а посљедњи први.
„Ако из те јеванђелске перспективе сагледамо живот Претечин, е онда ће нам бити његова величина много јаснија. Оно што би требало увек издвојити, као можда најзначајније, јесте његов позив, којим он почиње своју беседу: Покајте се, јер се приближило Царство Божије. Занимљиво, и Христос управо своју јеванђелску проповед почиње истим речима: Покајте се. А шта је то покајање? Па покајање је управо то: промена живота, промена начина постојања, промена система вредности, промена свега онога што је чинило наш претходни живот. Међутим, покајање је један животни процес који почиње онда када нас дотакне реч Божија, када дође Господ у наше срце, а тог тренутка на нама је да истински учинимо даљи помак и да учинимо оно што Христос од нас жели и што заповеда“, беседио је парох миријевски.
Треба да смогнемо снаге, како је истакао, да пустимо Господа у наш живот управо данас, не одлажући наше покајање у недоглед јер ми често мислимо да имамо времена пред собом и неке веома важне ствари у животу одлажемо. А онда оно што је заиста важно свакоме од нас, некако на нашој љествици вриједности пада полако временом, и оне најважније ствари постају посљедње:
„И онда стављамо и успијех, и новац, и много тога другог испред онога што нас чини заиста људима, а то је наш однос према ближњима, а највише према онима које би требало највише да волимо, које заиста највише волимо. А шта се дешава у свакодневици нашој? Ми смо често према онима који су нама најближи, према нашим супругама, према нашим мужевима, према нашој деци, према родитељима, најсуровији.“
Свештеник Маринковић са присутнима је подијелио и своја искуства из парохијске службе, разговара са онима који су се припремали да се преселе из овога свијета у вјечност, истакавши да нико од њих није туговао због тога што није остварио неке животне амбиције, стекао више имовине и слично, већ да су се сви кајали што су мислили да имају времена и да ће бити прилике да својим највољенијима кажу: „Волим те“, „Опраштам ти“, „Опрости ми“, што нису разумјели да је живот кратак и да веома брзо прође. И да су пропустили заувијек да учине нешто добро за своје ближње, за своју душу.
„Зато ми, браћо и сестре, не одлажимо оно што не бисмо смели да одлажемо у животу, јер не знамо ни дана ни часа када ће и нас Господ позвати. И угледајмо се на Претечино рођење које данас славимо и усвојимо његов, а то је Христов систем вредности, и његов, а то су Христова животна мерила, и покајмо се. Ставимо оно што је суштински битно на прво место, ставимо истину на прво место. А Свети Јован је управо све оно што је посведочио као истинито својим животом и својим страдањем. Нека нас Господ, молитвама Светога славнога Јована Претече и Крститеља Господњег, уразуми и нека нам да снаге да се ми покајемо“, поручио је јереј Радомир Маринковић, старешина Цркве Светог Илије на Миријеву, честитајући празник и заблагодаривши оцу Василију на благослову да служи у овој светој обитељи.
Извор: Манастир Михољска Превлака
