У недјељу пету по Духовима, 5. јула, Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, служио је Свету архијерејску литургију у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу.
Преосвећеном епископу саслуживали су архимандрит Данило (Љуботина), протојереј-ставрофор Душко Спасојевић, протојереј Ђорђе Филиповић, протојереј Зоран Радић, јереј Андреј Иваненко, ђакони Александар Лукић и Александар Миљановић, као и протојереј-ставрофор Душан Андрић (Митрополија дабробосанска), протојереј Мирослав Андрић (Епархија жичка), јереј Дарко Крстић (Архиепископија београдско-карловачка) и јереј Константин Самоуковић (Митрополија дабробосанска).
Током Свете литургије Епископ Кирило рукоположио је дипломираног теолога Миладина Андрића у свештени чин ђакона.
Након прочитаног Светог јеванђеља бесједио је архимандрит Данило, осврнувши се на јеванђељски одломак о исцјељењу гадаринских бјесомучника. Истакао је да је Господ Исус Христос дошао да избави човјека од власти гријеха и духовне помрачености.
„Бог је послао свога Јединородног Сина, Господа нашега Исуса Христа, да избави човјечанство од пропасти, од притиска сила овога свијета, од помрачености ума. Црква Божја проповиједа тврдо слово Христово како би освјестила нашу ситуацију, како би човјек видио слово Божије и брата човјека онаквог како Бог од њега очекује и жели“, поручио је архимандрит Данило.
Говорећи о рукоположењу, нагласио је да је сваки нови служитељ свједочанство живог хода Цркве кроз историју.
„Ђакон је слуга Божији, први служитељ и послужитељ олтара, први степен свештенства. Овај дан има призив Светога Духа и призив благодати Цркве Божије. Нека нас овај нови чин охрабри да Црква има свој ход, своју проповијед и да је она живи брод спасења рода људскога“, истакао је отац Данило.
По завршетку Свете литургије сабранима се обратио Епископ Кирило, честитавши новорукоположеном ђакону Миладину Андрићу.
„Ријеч ђакон значи служитељ. Сјећамо се првих седам ђакона, међу којима је био архиђакон Стефан, првомученик Христов. Ђаконска служба представља мост између олтара и народа и то се види у његовом служењу током Свете литургије и других богослужења. Он помаже епископу и свештенству у њиховој служби“, рекао је владика Кирило.
Осврћући се на значај свештеничке службе, подсјетио је на ријечи Светог Јована Златоустог о величини и одговорности свештенства.
„Велика је тајна и велика одговорност свештенства. Свештеник, поред старања о сопственом спасењу, одговоран је пред Богом и за спасење душе своје пастве. Зато је Црква кроз вијекове са посебним страхопоштовањем говорила о овој служби“, поручио је Епископ Кирило.
Подсјетио је и на апостолске ријечи прочитане на Светој литургији, нагласивши да је темељ хришћанског живота жива вјера у Васкрслог Христа.
„Ако устима исповиједамо да је Христос Господ и ако срцем вјерујемо да га је Бог васкрсао из мртвих, бићемо спашени. Треба да то не само исповиједамо устима, него и да осјећамо цијелим својим бићем“, нагласио је владика.
Преосвећени је захвалио свештенству из више епархија које је својим присуством увеличало литургијско сабрање, истакавши да такви сусрети свједоче јединство Цркве Христове.
Уједно је захвалио и ђакону Александру Лукићу, који након вишегодишње службе у Саборном храму у Загребу наставља своје служење на новом црквеном послушању, пожеливши му благословен и плодоносан рад.
У име породице новорукоположеног ђакона, протојереј Мирослав Андрић захвалио је Епископу Кирилу на благослову и савршавању Свете тајне рукоположења, позвавши вјерни народ да свог новог ђакона Миладина прати молитвама и подржи у његовој свештенослужитељској служби.
Епископ Кирило богослужио у манастиру Лепавина
На празник Преподобне Анастасије Српске, мајке Светога Саве, 4. јула, Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Лепавини. Саслуживали су братство манастира Лепавине и загребачки ђакон Александар Миљановић.
У архипастирској бесједи владика Кирило подсјетио је на живот Свете Анастасије Српске, рођене као Ана, супруге великог жупана Стефана Немање и мајке Светога Саве, истичући да је управо породица Немањића оставила неизбрисив печат у духовној и државној историји српског народа.
Говорећи о Светој Анастасији и Светом Симеону Мироточивом, владика је нагласио да њихов примјер показује како истински духовни живот увијек почиње покајањем и смирењем.
„Они никад нису били задовољни собом. Колико год су постигли и на државничком и на духовном плану, увијек су стремили већем подвигу и већем покајању.“
Осврћући се на јеванђељски одломак о позиву Светог апостола Матеја, епископ Кирило истакао је да Христос није дошао да оправда гријех, него да човјека позове на покајање и преобржење.
„‘Ја нисам дошао да зовем праведнике, него грешнике на покајање’, каже Господ. Христос је дошао међу грешнике не да благослови њихов гријех, него да их призове на исправљење и нови живот.“
Владика је упозорио да се Свето писмо не смије тумачити произвољно нити користити као оправдање за гријех, већ га је потребно живјети у духу Цркве и њеног предања.
Говорећи о савременим изазовима, нагласио је да хришћани не треба да осуђују људе, али ни да постану саучесници у ономе што удаљава од Бога.
„Ми смо у свијету, али морамо да живимо као да нисмо од свијета. Не треба да осуђујемо друге, али ни да будемо заједничари њиховог гријеха. Позвани смо да свијету будемо свјетлост на спасење.“
На крају бесједе владика Кирило позвао је вјерне да се угледају на Свету Анастасију Српску, Светог апостола Матеја и све светитеље, који су својим животом посвједочили да је пут светости могућ у сваком времену.
„Имамо примјере светих из сваког времена. Потребно је да имамо ријешеност да будемо Христови, да живимо по Његовим заповијестима и да у сваком свом дјелу, ријечју и помишљу прослављамо Бога, дивног у светима Својим.“
Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
