Протојереј Јован Вуковић, старјешина храма Покрова Пресвете Богородице у Крушевцу, служио је у пету недељу по Духовима Свету литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Љубомир Јовановић, протојереј Младен Томовић и ђакон Цвјетко Перић.
Заблагодаривши Господу Богу и Мајци Божијој, Светом Јовану Владимиру, а онда и оцу Слободану и његовом братству што нас је овако дивно окупио у овом барском Саборном храму, прота Јован на почетку своје бесједе осврнуо се на ријечи апостола Павла који је посланице почињао поздравима разних Цркава, поздравивши и он присутан народ ријечима : „Позрдравља вас Црква из Крушевца.“
Данашње Свето јеванђеље говори о два бјесомучника у којима је било настањено мноштво демона и које је Господ отјерао у крдо свиња. Оно што људи тога мјеста нису знали, каже отац Јован, а демони су итекако знали, јесте њихов крај и оно шта је Бог одредио за њих. Оно што демонима није било јасно јесте зашто их Господ мучи прије тог времена, а они су таман отпочели своју мисију уништавања Божије творевине, а нарочито оно што је Господ највише заволио у свим свјетовима, а то је самог човјека.
„Људи оног мјеста, гледајући сав тај догађај, запрепастише се, али не прославише Господа, нити прославише име Његово, нити се обрадоваше што су задобили браћу своју који су до тада били толико бијесни и толико луди, гдје им нико није смио стати на пут. А од сада кротки и смирени, постали су икона Бога живога, онако како је Господ назначио да буду. Умјесто да прославе Господа, да задобију, загрле своју браћу, они моле Господа да изађе од њих, јер им велики метак паде и пропаде им. Оно велико крдо свиња. И они се ту разочараше веома.
Увијек смо ми на испиту и увијек морамо да пазимо на себе, и када доживљавамо неко чудо, али и када се неко чудо дешава око нас. Како га прихватамо? Уколико се не радујемо, уколико немамо Духа Светога у себи, наравно да ћемо бити као ови свињари гадарински, који ће бити разочарани. Јер неки добитак наш лични ће да пропадне, а онај који је са Господом, он ће све окретати на корист, на душевну корист. Па ће се радовати са братом својим, па ће му давати утјеху и када је у тузи. То чини народ Божији.
И због тога ми у данашњи дан окупљени у овом храму, опомињимо се ријечи Божије. Постимо овај Апостолски пост, који је већ на измаку, и непрестано стражимо над собом, да нашу слободну вољу опредијелимо да ли ће да буде са Господом или ће да буде против Господа. Правећи смотру над самим собом, човјек увијек може да види мноштво гријехова које је учинио у свом животу. Не само у свом животу, него и у току дана, ако пазите да не урадите нешто грешно, а оно мисао, како каже апостол Павле, која нагиње ка злу, увијек нас одваја од Бога. Видимо да смо грешни. Али то нас не уводи у очајање, то нас не обесхрабрује на овом путу, него шта више ми долазимо пред Лице Божије, као што смо се и данас окупили, и износимо Господу своје слабости, своје мане, своје недостатке и гријехе своје исповједамо. И Господ нам даје опроштај. Разрешава нас од свих наших гријехова уколико се кајемо, уколико имамо преумљење, уколико се држимо обећања да хоћемо да будемо са Њим. Јесмо, Господе, слаби, али смо са Тобом, а када смо са Тобом, ко ће против нас стати?
Господ нам се даје, драга браћо и сестре, не само у духу, него, ево и кроз Свете тајне, нарочито кроз Свету литургију, кроз Свету тајну прићешћа. Даје нам се као Тијело и Крв, улази у нас и спаљује мноштво сагријешења, да никакви духови зли онда ту не могу стати. И онда човјек постаје силан. И то нас радује што се налазимо у том достојанству, и онда постајемо народ изабрани, царско свештенство, свети род. И онда демони не могу да приђу нама. А само зависи од наше слободне воље, да ли ћемо опет да попустимо са њом, и окренемо се ка неким пролазним стварима, и стварима који нису по Богу.
Кажу Свети оци, да када се човјек причести, он има ту силу да демона као врапца у својој руци сможди. И због тога, највише се боје онога чиме се ви храните у цркви. Видите, ми исповиједамо име Христово, и кажемо да Бог постоји. А ђаво не каже ја вјерујем, него каже знам и дрхти. И једино оно што он не може никад задобити, то је смирење. А кроз смирење, драга браћо и сестре, кроз пост, кроз молитву, кроз те хришћанске добродетељи, ми се управо одвајамо од овога свијета и идемо ка Царству небеском.
Живимо овдје на земљи, и живимо онолико колико је то Господ одредио. И излазимо из овога живота, али када станемо пред Лице Божије, да у том достојанству препознамо и Живога Бога, и да га прославимо, и онда ће Он прославити нас. Због тога смо у таквом достојанству, због тога треба да будемо радосни и треба да будемо слободни једни према другима и према Богу, и да ту јеванђелску истину и ту радост дијелимо и ширимо кроз читав свијет“, казао је на крају своје бесједе протојереј Јован Вуковић.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
