Братство Свете царске српске лавре Хиландара на Светој Гори свечано и молитвено прославило је ктиторску славу – празник Св. великомученика кнеза Лазара.
Празновање ктиторске славе отпочело је свеноћним бденијем и крунисано Светом литургијом у Саборном хиландарском храму, након чега је уследила празнична трпеза за све присутне у манастирској трпезарији.
И ове године, као и претходних тринаест, поред торжества и посебне духовности која прати светогорска свеноћна богослужења, Видовдан у Хиландару имао је додатну емотивну и свечану атмосферу захваљујући члановима друштва „Чувари Христовог гроба” из Батајнице.
Реч је о традицији која се неговала у месту Врлика, 30 километара јужно од Книна. Чување Христовог гроба древни је обичај који је у хришћанском свету забележен само у Јерусалиму и у Врлици, малом месту у Северној Далмацији, између планина Динаре и Свилаје. Тачни подаци о почецима обичаја нису забележени у историјским изворима, али према усменим предањима, обичај постоји најмање 400 година. Несумњиво дуга традиција уткана је у тај православни обичај, који је највероватније и донет у Врлику из самог Јерусалима. Чувари ступају у цркву одевени у народну ношњу поменутог краја и предвођени харамбашом, где двојица чувара заузимају место северно и јужно од Христовог гроба. Смене страже су честе, чувари дефилују кроз цркву ненаметљиво, у чврстој побожности, заузимају своја места и нетремице гледају у Свету Плаштаницу. Њихово кретање није везано за кретање свештеника. Овај обичај проистекао је из срдачне народне побожности и не ремети склад црквене молитве, него улепшава Литургију елементима ратничког достојанства.
Панигиру су присуствовали и професори и ученици Богословије „Св. Три Јерарха” из манастира Крке, који су такође традиционално на Видовдан гости хиландарског братства.
У Хиландару је касније, непосредно пре почетка вечерње службе, служен и помен свим косовско-метохијским јунацима од 1389. до данас.
***
Св. кнез Лазар наставио је вековну традицију Немањића и несебично се бринуо о Хиландару. За време његове владавине манастир је имао стални годишњи приход од 100 литара сребра из Новог Брда.
На молбу монаха Герасима, брата Вука Бранковића, 1380. године значајно је даривао хиландарску болницу, што је потврђено посебном повељом која се и данас налази у манастирској ризници. У повељи се између осталог наводи и следеће: „Пошто сам и ја видео да земаљско богатство ништа није користило господарима који су били пре нас, јер се од њих узело и другима предало, а надају се да приме само од онога што су Богу предали. За овима сам и ја следио и принесох овај мали дар као она удова две лепте“.
По налогу Св. кнеза Лазара исте године дозидана је и велика припрата саборном хиландарском храму из времена Св. краља Милутина.
Фреске Св. кнеза Лазара са моделом припрате у рукама и Милоша Обилића припадају управо живопису хиландарске спољне припрате, задужбине Св. кнеза Лазара. Настале су око 1804. године.
Извор: Хиландар
Фото: монах Милутин Хиландарац
