Његово високпреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско приморски г. Јоаникије служио је данас, на Видовдан-један од најзначајнијих празника српког народа, Свету архијерејску литургију у манастиру Грачаница. Са Митрополитом Јоаникијем служили су: домаћин- Његово високопреосвештенство Митрополит рашко-призренски г. Теодосије, Његово високопреосвештенство Митрополит милешевски г. Атанасије, Његово високопреосвештенство Митрополит западноамерички г. Максим, Његово високопреосвештенство Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски г. Димитрије, Његово преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован и викарни епископ новобрдски г. Иларион уз саслуежње бројног свештенства и свештеномонаштва.
Митрополит Јоаникије се архипастирском бесједом обратио након читања Светог Јеванђеља.
Говорећи о данашњем знаменитом празнику, Митрополит Јоаникије је поучавао вјерне о житију Светог кнеза Лазара и његовом значајау за српски народ, прије свега у духовном смислу, као вође свога народа који се жртвовао за православну вјеру, отаџбину и потомство.
„Прије свега, читамо у житију Светог кнеза Лазара да је био човјек дубоке вјере, побожан владар који је, узевши крст владарске моћи у врло тешка времена, прије свега трудио се да приведе свој народ Христу Господу, да га што више просвети, научи и обједини, а он као човјек вјере, сабирао је у својој души божанске врлине, вјеру, правду и доброту и љубав Божију и сабравши многе врлине у својој души, он је имао тај ауторитет да сабере српске великаше и да се супротстави мрском непријатељу освајачу, који је ишао као олуја, незаустављиво.
Свети кнез Лазар је положио живот свој са својим јунацима и витезовима, за крст часни и слободу златну. Онако као што се био опредијелио да служи Господу, да служи светињи, да подиже и украшава храмове, да обједињује народ и да га надахњује љубављу Божијом, тако се опредијелио и у одсудном моменту за царство небеско. „Земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека.“ Иако је битка како кажу историчари, ипак изгубљена, али Свети кнез Лазар са својим јунацима и народом, однио је велику моралну побједу.
Та побједа нас је надахњивала кроз сву нашу мукотрпну, крстоносну истрију, па смо се вјечито борили за слободу. И данас се боримо за слободу и свака наша побједа, свако ослобођење и најмањег дијела српске земље, био је како Његош каже: Лијек косовскиех рана“.
Митрополит Јоаникије је потом казао да је српски народ свуда, а нарочито на Косову и Метохији, на распећу, али да нас то не збуњује, јер нам управо та страдања указују да смо на Христовом путу, на путу свете вјере православне.
Косово, распето, има ту светост, има силу, светињу да нас сабира, да нас обједињује, просвјећује и духовно и културно увијек подиже. Ово је свеопште огњиште духовно и историјско српског народа и зато, није чудо што смо се данас овдје сабрали са свих крајева православне васељене и нека то буде један завјет-да његујемо ову љубав према Косову и његовим светињама, а посебно према распетом народу на Косову и Метохији.“
Високопреосвећени Митрополит Јоаникије на крају је поменуо и косовске јунаке овога времена. То су мајке из вишедјетних породица које Митрополит Теодосије сваке године одликује орденом, затим архимандрити, игумани, игуманије, монаштво и свештенство који дијеле и добро и зло са својим народом, показујући велику храброст и љубав, као и призренски богослови који се не плаше да управо ту, у Призрену, изучавају духовну школу и дају духовне плодове. С тим у вези, Митрополит је поменуо и дјецу, омладину и све људе који нису заборавили Косово и Метохију и који долазе, посјећују и помажу наше светиње и наш народ.
„Нека би Господ благословио свакога ко љуби Косово, ко га носи у своме срцу, ко је спремман да се жртвује за Косово и Метохију. Сви ви који сте дошли данас овдје, сви сте приложили по једну малу жртву, али даће Бог да овако обједињени увијек идемо напријед, да као што рече данашње Јеванђеље, да љубимо једни друге-и свој народ и своју отаџбину као што га је љубио и Свети кнез Лазар и био спреман да се жртвује за њега, како је и учинио. А тако је добио вјечни, неувениви вијенац славе Божије и зато га је Господ удостојио, због те његове љубави и жртве, да нас све заступа пред престолом Божијим и да се његовим молитвама излива божија благодат на све нас. Нека се на све нас та милост Божија молитвама Светог кнеза Лазара, излије“. Закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски. Г. Јоаникије.
По завшетку Литургије, на Газиместану је служен парастос погинулим српским јунацима у Косовском боју 1389. године.
Приредила: Лана Остојић
