У току Петровданског поста поново се актуелизују питања смисла и значаја поста, као и његово правилно разумијевање као вишедимензионалног духовног подвига.
Тим поводом, гост емисије „Тема јутра“ Радија Светигора био је протојереј Слободан Лукић, парох будвански, који је слушаоцима говорио о историјату Апостолског поста, његовом значају, као и о исправном приступу уздржању у хришћанском животу.
Он је на почетку истакао да пост представља много више од одрицања од хране, наглашавајући његов дубоки духовни смисао и улогу у унутрашњем преображају човјека.
„Пост је уздржање од свега онога што нас на неки начин одваја од Бога и представља припрему за сусрет са Богом и обнову нашега бића. Ми живимо у свакодневици која је испуњена мноштвом садржаја који нас често одвлаче од дубљег сагледавања вјере, иако то понекад и не примјећујемо. Зато, када дође пост и када уронимо у ту духовну атмосферу, тек тада видимо колико смо заправо били удаљени. Пост је благословена прилика да се вратимо себи, да се вратимо ближњима и, наравно, да се вратимо Богу“, поручио је протојереј Слободан Лукић.
Говорећи о Апостолском посту, који се назива и Петровски или Петропавловски пост, отац Слободан је подсјетио на његово богословско и историјско утемељење, као и на његову повезаност са празником Педесетнице и празником Светих апостола Петра и Павла.
„Овај пост, који називамо и љетњим постом, почиње након Недеље свих светих, а траје до празника Светих апостола Петра и Павла. С једне стране он је подражавање апостолског живота, јер су апостоли, након што су примили благодат Светога Духа, кренули да проповједају Јеванђеље по цијелом свијету. И ми, по угледу на њих, након Педесетнице почињемо пост као начин живота који свједочи примљену благодат. Са друге стране, овај пост је и наша непосредна припрема за велики празник Светих апостола“, објаснио је он.
Додао је да пост има дубоке коријене већ у апостолском предању, као и у свједочанствима светих отаца Цркве.
„Постоје свједочанства још из апостолских установа да су хришћани у раној Цркви празновали одређене дане, а потом постили. Већ у четвртом вијеку налазимо јасна свједочанства црквених отаца и писаца да је овај пост био широко распрострањен. Од тада до данас, Црква га чува као благословену прилику да се вјерници подсјете дара Педесетнице и припреме за празник Светих апостола“, навео је отац Слободан.
Говорећи о вјери Светих апостола, он је нагласио да је она темељ цјелокупног живота Цркве и хришћанског предања.
„Вјера Светих апостола представља темељ на којем је изграђена вјера Цркве и хришћана кроз вијекове. Све оно што данас имамо у богословљу, у црквеној умјетности и предању, засновано је на њиховом свједочењу. Апостоли су били живи свједоци живога Бога — они који су видјели, чули и дотакли Христа. Али најважније је да су то што су видјели потврдили својим животом и мученичком смрћу. Њихова вјера је запечаћена крвљу, и зато она остаје темељ Цркве до данас“, поручио је он.
Говорећи о смислу поста, отац Слободан је указао да је ријеч о духовно-тјелесном подвигу који обухвата цјелокупног човјека, али и упозорио на опасност његовог свођења искључиво на формално уздржавање од хране.
„Веома је важно разумјети да пост није само уздржавање од хране, него има своју духовну димензију — уздржавање од свега што је гријех и што нас одваја од Бога. Међутим, у посљедње вријеме постоји опасност да се занемари тјелесни аспект поста. За почетника, тјелесни пост представља велики подвиг и напор, и не смијемо га потцијенити. Та жртва је важна и Бог је види и прима“, нагласио је он.
Осврћући се на оне који желе да посте, али одлажу почетак из страха или несигурности, поручио је да пост треба доживјети као радост, а не као терет.
„Постоји велики број људи који желе да посте, али то стално одлажу, као да се боје почетка. Пост не треба доживљавати као нешто тешко и тегобно, већ као радост. Не треба одмах постављати велике циљеве и строге подвиге, већ почети постепено, малим корацима. Важно је да човјек у себи носи радост, да стражи над собом, да се моли, да чита Свето писмо и учествује у Светим тајнама. Тада пост постаје лакши, а човјек радоснији“, рекао је он.
Он је додао да је суштина поста у припреми за најважније — сједињење са Богом у Светој тајни Причешћа.
„Пост није циљ сам по себи. Циљ је наше сједињење са Богом, а то се најпотпуније остварује у Светој тајни Причешћа. Пост нам помаже да се ослободимо страсти, гријеха и лоших навика, како бисмо очишћени могли дубље да доживимо ту тајну. Без тог испуњења у Причешћу, пост губи свој пуни смисао. Зато је важно да пост увијек посматрамо као средство које нас води ка Христу“, закључио је протојереј Слободан Лукић.
Комплетан разговор Невене Марић са протојерејем Слободаном Лукићем послушајте на сајту Радија Светигора.
О. Б.
