У веома посећеној галерији Дома културе у Грачаници синоћ је у оквиру „Видовданских свечаности“ представљена друга књига тематског зборника „Мартовски погром 2004. године – узроци, разарања, последице“. Његови аутори и сарадници истакли су значај научне обраде и очувања сећања на мартовско насиље.
Говорници су оценили да „Мартовски погром 2004. године – узроци, разарања, последице“, са око 1.500 страница у две књиге и готово педесет радова бројних стручњака, представља једно од најзначајнијих дела посвећених документовању узрока и дугорочних последица погрома над Србима и њиховом културном баштином на Косову.
Марко Марковић, један од суиздавача овог зборника испред Архива Косова и Метохије казао је, отварајући вече, да је велика и очигледна потреба да се о Мартовском погрому говори и пише, али и да се он памти.
„Сада са поносом можемо рећи да о Мартовском погрому имамо око 1.500 писаних страна. Да је у питању један зборник – тематски, мултидисциплинарни, који потписују еминентни стручњаци из разних области. Имамо само у другој књизи 15 доктора наука, имамо чиме да се поносимо. Нажалост, Мартовски погром је оставио разорне последице које се осећају и данас. Оне се најбоље могу уочити кроз институционални притисак који сваког дана видимо и осећамо“, навео је он.
Арбутина: Мартовски погром део колективне историје Срба
Директор Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина је подсетио на речи филозофа Жарка Видовића који је за Србе својевремено рекао да су логорашка нација у 20. веку:
„У само једном веку, од 1912. па до 2004. године, са свих вишестолећних простора на којима смо живели и стварали нашу културу и цивилизацију, почетком 21. века са више од педесет одсто територија смо протерани. Говорим о Косову и Метохији, Јужној Србији, Црној Гори где је извршен идентитетски инжењеринг, о Сарајеву, Подрињу, Републици Српској Крајини, о Далмацији преко Лике, Кордуна, Баније, Славоније, па све до Западног Срема. Циклус страдања 20. века завршио се управо у тим трагичним данима када је нанет последњи видљив ударац српском народу, управо у Мартовском погрому.“
Арбутина је нагласио да је зборник „Мартовски погром 2004. године – узроци, разарања, последице“ изузетно битан за историјску науку:
„На својих 1.500 страница, за сада, исписао је ону историју која нам недостаје и која нам је недостајала. Јесу новине и емисије биле препуне различитих вести, тумачења и погледа на то шта се догодило током тих мартовских дана на Косову и Метохији, али сада први пут имамо одговор од људи који су стручни, који се баве тим темама.“
Историчар Арбутина је посебно похвалио део друге књиге овог зборника који се односи на књижевност после Мартовског погрома, а садржи радове Сене Михаиловић Милошевић, Маше Петровић, Марка Тошовића и Жарка Миленковића.
„Таква дела служе да пробуде, прво, емоцију код људи. Да знају да то није био никакав инцидент, већ да је то део наше колективне историје и да та историја погађа сваког Србина, где год да се он налазио. Да га подстакне да узме овакав зборник или овакву књигу, да га прочита. Да сазна, схвати и да, на крају крајева, дође на Косово и Метохију и да се упозна са својим извориштем одакле је потекао“, закључио је.
Илић: Мартовски погром није само етнички мотивисан злочин
Према мишљењу научног сарадника Института за европске студије др Душана Илића, који је и један од рецензената овог зборника, у другој књизи нема слабих радова:
„Посебно би похвалио овај други том о коме вечерас говоримо, јер за разлику од првог тома у којем су заиста радови на високом нивоу, овај други том је боље структурисан. Подела у пет целина мислим да је дала додатан квалитет самом зборнику.“
Уводна поглавља друге књиге написали су: Патријарх српски Порфирије, Митрополит Јоаникије и Митрополит Теодосије, те професор Владан Виријевић. Због значаја комплетног издања, Илић апелује да се зборник што пре преведе на енглески језик.
„Овај зборник није намењен само нама и нашој академској заједници већ би морао бити намењен широј европској академској заједници, те је моја препорука барем да се САНУ, СПЦ, Београдски универзитет и други универзитети укључе у то да се овај зборник преведе на енглески, то је ванредно важно. Да се наш глас чује широм Европе“, казао је Илић.
Он је додао, коментаришући врло похвално наводе из рада Оље Арсенијевић који се налази у другој књизи, да погром из 2004. није само етнички мотивисано насиље већ културно убиство које је произвело историјску дислокацију:
„То значи: дођете, протерате нас, срушите нам куће, сравните нам цркве са земљом, срушите нам надгробне споменике, посадите дрвореде, промените рељеф и на тај начин нам укинете памћење. То је историјска дислокација у обичном српском језику. То нисмо имали у нашем академском дискурсу, нажалост. Нисмо имали такав приступ код озбиљнијих радова на ту тему.“
Челић: Сећање је синоним за заборав, а памћење за предање
Доцент на Правном факултету Приштинског универзитета са привременим седиштем у Косовској Митровици др Душан Челић је на почетку свог излагања појаснио порекло речи погром. Потом је, говорећи о последицама мартовског насиља 2004. године и цркви Светог Николе у Приштини, поново преживљавао страшне сцене њене паљевине уз речи које су му застајале у грлу.
„Наравно да о томе не могу да говорим без емоција. У тој цркви су крштени моји преци, ја сам примио свету тајну крштења. И мој син, Лазар… Заиста се човек пита како је неко, у људском облику, у пепео могао да сагори тај храм. Шта му је ту сметало?“, упитао је он.
Ћелић је појаснио да култура памћења и култура сећања нису синоними:
„Кад кажемо сећање, онда можемо и да се присетимо нечега. То је синоним за заборав. Сећамо се онога чега смо савременици, што смо доживели. А шта ћемо са оним што нисмо доживели, што се догодило пре нас? Овај народ памти и на усменим предањима је, добрим делом, опстао. Опстао је на Светосављу, на Светолазаревом косовском завету. То је памћење.“
Он је закључио наводима да имамо обавезу да памтимо и навео да је памћење део нашег појединачног и колективног идентитета, али и људско право прве генерације, баш као и право на живот.
„Не само да цитирамо радове, да цитирамо ту богату грађу у својим радовима, него да ово што је у овим књигама буде део наших уџбеника, да буде део наших музеја, наших меморијала. То је, онда, култура памћења и то је онда оно што зовемо предање“, казао је Челић.
Ракочевић: Онај коме се догодио погром нема право да нестане
Суиздавач зборника „Мартовски погром 2004. године – узроци, разарања, последице“, иницијатор његовог настанка и директор Дома културе „Грачаница“ Живојин Ракочевић је на почетку свог излагања навео да је Мартовски погром један од највећих мирнодопских злочина у Европи после Другог светског рата.
„Тоталитет сукоба је захватио цркве, манастире, фреске, збирке икона, људе, градове, села, библиотеке, домове здравља, урбане целине, болнице, живот… Све оно што је могло бити ударено у једном народу – ударено је 17. марта 2004. године. Тај погром је као огромни талас радијације после ког ништа на вама, у вама и око вас не остане нетакнуто. То и данас осећамо“, рекао је Живојин Ракочевић.
Навео је да су ове књиге (зборник) научно лице погрома и додао да наука одговара на питање шта нам се то десило:
„Одговорити на то питање је једно од најважнијих личних и колективних питања које можемо имати.“
Он је потом истакао да је за сагледавање ствари неопходна дистанца и апострофирао рад професора антропологије на Универзитету Лимијер из Лиона (Француска) Дејана Димитријевића из друге књиге овог зборника:
„Он је, рецимо, уочио да смо ми изгубили статус грађанства. Да је нормализација после 17. марта била, заправо, нормализација људи који су неполитички, који су изван политике. Међународна заједница успоставља фрагментирани правни и политички поредак у којем поједине популације уживају ефикасну заштиту, док су друге, пре свега Срби, изложене хроничној рањивости.“
Ракочевић је најавио трећи том овог зборника за исти период следеће године и побројао могуће теме које ће у њему бити обрађене.
„Један од кључних момената нашег опстанка је могућност да у свим перспективама, од науке до народног живота и медија себи објаснимо и објашњавамо шта нам се догодило. На крају, онај коме се догодио погром, нема право да нестане ни на овом, ни на оном свету“, закључио је Живојин Ракочевић.
Подсетимо, прва књига зборника „Мартовски погром 2004. године – узроци, разарања, последице“ појавила се средином марта прошле године.
Његово објављивање помогли су Министарство културе Републике Србије и Канцеларија за Косово и Метохију.
Извор: Радио КиМ
