Данас, у недјељу, 14. јуна, на празник Светог Јустина Философа и Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског, у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару служена је Света архијерејска литургија.
Светом службом Божијом началствовао је Његово високопреосвештенство Митрополит Крфа, Паксона и Дијапонтијских острва г. Нектарије, уз саслужење Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и Његовог преосвештенства викарног Епископа диоклијског г. Пајсија, гостујућег и домаћег свештенства и свештеномонаштва, те уз учешће монаштва и вјерног народа Божијег.
На литургијске возгласе одговарали су чланови Хора Светог Јована Владимира из Бара и Хора Светог апостола и јеванђелисте Марка из Подгорице.
По прочитаном Светом јеванђељу бесједио је владика Пајсије.
Владика Пајсије: Да примимо у себе јеванђелско зрно и да се постарамо да оно унутар нас донесе плода
Владика је на почетку говорио о заједници као Божијем призвању.
„Читамо код Светог пророка и боговидца Мојсија како Бог, када ствара свијет и када ствара човјека, каже: Није добро да човјек буде сам. И од тога момента, па све до данас и до краја свијета и вијека, сваки човјек, сваки појединац упућен је на заједницу. И то не на било коју заједницу, него на заједницу прво са Богом, а онда и са човјеком, са братом својим“, рекао је Епископ диоклијски Пајсије.
Он је скренуо пажњу на Цркву као заједницу чија је глава Христос, те нагласио да је одвајање од Цркве одвајање од живота.
„И Црква, чији смо сви ми чланови, чија смо чеда и духовна дјеца, она је једна света заједница којој је глава Христос, иако је чине многи чланови, иако постоје по цијелом свијету многе цркве, ипак, због тога што је једна глава, један је Христос и једна је Црква. И зато сваки онај који себе одвоји од тога тијела Цркве, којој је глава, као што рекосмо, Христос, одваја себе од живота.“
Владика је појаснио да, иако човјек припада Цркви као заједници, Бог од њега тражи и оно што је, како је рекао, потпуно лично.
„А то говори Свети апостол Павле у овоме одјељку који смо управо чули, гдје каже: Није праведан пред Богом онај који слуша Закон, него онај који испуњава Закон; који твори оно што Закон налаже. На тај начин жели апостол Павле да каже да у појединим тренуцима, то јест, мисли конкретно на Суд Божији, тада за Бога није потпуно битно којем народу ми припадамо, којој заједници ми припадамо и да ли смо себе сматрали чланом Цркве Христове, него то управо треба дјелима да покажемо.“
Поучио је да то значи да општа, заједничка дјела Цркве не можемо приписати себи, него да свако од нас мора да се потруди да прими у себе јеванђелско зрно и да се постара да то зрно унутар нас самих донесе плода.
„И о томе говори и сам Господ наш Исус Христос – да суд треба прво очистити изнутра. И заправо то значи испунити Закон и то је нешто што се тиче лично нас. Када то учинимо, онда заиста ми себе потврђујемо чланом Цркве Христове и синовима и кћерима Божијим. Због тога, драга браћо и сестре, ова Ријеч Божија која нам се упућује преко апостола Павла значи да свако од нас, иако смо чланови Цркве, то нас пред Богом неће оправдати, него свако од нас појединачно треба да донесе плодове које Бог од нас тражи.“
Владика Пајсије је казао да Бог не тражи од нас ништа што нам већ није дао.
„Тако, када тражи од нас да испунимо Закон, онда нам Он и даје снагу и благодат да то учинимо, јер без Њега би то било потпуно немогуће. Када тражи од нас да се одвојимо од гријеха, онда нам у томе и помаже. Када тражи од нас да љубимо једни друге, исто тако тражи само нашу слободну вољу, наш труд, нашу борбу, а онда нам Он помаже својом силом и својом благодаћу. И само онај човјек који не жели да прими ту помоћ од Бога, он на крају завршава свој живот без икаквог доброг дјела и сам себе на тај начин осуђује.“
Он је на крају бесједе свима пожелио личног труда и помоћи Божије у испуњавању воље и Закона Божијег.
Митрополит Јоаникије: Не заборављамо Вашу љубав и Ваша добра дјела
На крају Свете службе Божије драгог госта, Високопреосвећеног Митрополита Крфа, Паксона и Дијапонтијских острва господина Нектарија, те све сабране око Христа на овој Светој литургији, поздравио је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Митрополит је истакао историјске и духовне везе нашег народа са Крфом. Посебно се осврнуо на страдање српског народа на Крфу и острву Виду током Првог свјетског рата, те на братску љубав Крфљана према српском народу.
Митрополит је подсјетио и на благослов доласка деснице Светог Спиридона Тримитунтског Чудотворца у Подгорицу и Црну Гору, прије три године.
Ријеч Високопреосвећеног Митрополита Јоаникија доносимо у цјелости:
Часни оци свештеници, драга браћо и сестре, драги владико Пајсије,
Имамо велику част и радост да данас овдје међу нама имамо драгог у Христу брата, Митрополита Крфа, владику Нектарија, нашега драгога пријатеља из ранијих времена.
Драги владика Нектарије није по први пут ни у Црној Гори, ни у овоме храму. Био је на освећењу овога светога храма, тако да је са нама од почетка, а касније је долазио још у неколико наврата и доносио нам је десницу Светога Спиридона Тримитунтског Чудотворца, што је био велики благослов за град Подгорицу и за сву Црну Гору. Нас са Крфом везују од давнина духовне везе. Наш народ је веома поштовао Светога Спиридона.
Православни хришћани са Крфа, у сваком погледу, наша су браћа од давних времена. Дијелили смо практично исту судбину кроз нашу многострадалну историју. Посебно што нас везује са Крфом и са острвом Видом јесте Плава гробница – велико мучеништво српског народа, које се нарочито памти на Крфу и на острву Виду у току Првог свјетског рата. Али исто тако памтимо и велику братску љубав из тих тешких времена, а и цијело вријеме послије те наше страшне трагедије на Крфу везује нас братска љубав.
Не заборављамо ту жртву и мислимо да је Божији промисао тако одредио да нас је жртва српских војника и многих невиних људи, страдалника и мученика који су тамо окончали свој живот, повезала, оплеменила, сјединила и да нас упућује једне на друге и у ово вријеме, а тако ће то бити, ако Бог да, и у будућности.
Сваке године наш драги Митрополит Нектарије даје велику братску подршку Србима који обиљежавају датуме из те наше страдалне историје и на Крфу и посебно на острву Виду, гдје се налази Плава гробница, о којој је наш пјесник Милутин Бојић тако лијепо пјевао.
Наш драги владика Нектарије дошао је мало да се одмори у Црној Гори, а посебно смо му благодарни што је показао братску љубав и изразио жељу да данас ову Свету службу служимо, да се заједнички Богу помолимо. Ми смо га умолили да началствује овом Светом службом и да у име свих нас и за све нас принесе своје топле молитве пред престолом Божијим, за све нас, а посебно за појачање наше вјере и за појачање наше љубави у Христу, за јединство Цркве Божије и за њено напредовање кроз сва будућа времена.
Ваше високопреосвештенство, драги владико, много Вам хвала на свој Вашој љубави. Хвала Вам посебно што сте изабрали да неколико дана одморите у Црној Гори. А посебно Вам хвала за Вашу братску љубав што сте изразили жељу и прихватили да се данас заједно молимо и да началствујете на овој Светој служби.
Хвала Вам на Вашој љубави, на Вашој доброти. Сјећамо се Вашега гостопримства и Ваших добрих дјела. И посебно Вам благодаримо што на острву Крфу и на острву Виду обиљежавате све датуме који су изузетно значајни за историју српског народа и за наше памћење, и за наше помињање свега онога што је било највриједније и најузвишеније у нашој историји.
Митрополит Нектарије: На Крфу постоји један комад Ваше отаџбине
У свом обраћању, Митрополит Крфа г. Нектарије захвалио је на братском гостопримству, истичући духовно јединство православних хришћана и заједништво у Васкрслом Христу. Он је поручио да православни вјерници, без обзира на државне границе, припадају једној Цркви и једном тијелу Христовом, те да је позив на љубав, вјеру и јединство универзалан и непромјенљив.
Слово Високопреосвећеног Митрополита Нектарија такође преносимо у цјелости:
Ваше високопреосвештенство, у Христу брате, високопреосвећени митрополите црногорско-приморски г. Јоаникије и викарни Епископе диоклијски г. Пајсије, драга браћо и сестре у Христу, Христос васкрсе.
Ми, православни хришћани, живимо васкрсење Христово свакодневно у нашем животу. То је јединствена порука наде, једина порука да не постоји смрт, али постоји живот у љубави, у јединству, у заједници. Зато, гдје год се налазимо, ми православни хришћани, или у Грчкој, или у Црној Гори, или у Србији, или у Русији, или у било којој другој држави, гдје се поштује и слави православни Бог, осјећамо да смо у нашој кући. Осјећамо да смо сви браћа. Осјећамо да смо сједињени у љубави Христовој у једно тијело, у тијелу Христа нашега, у тијелу Господа Васкрслога, у возгласу гдје каже: „Једите тијело Моје и пијте крв Моју“, ми живимо сви заједно у Њему.
Желим посебно да се захвалим Вашем митрополиту светом, Црне Горе и Приморја, господину Јоаникију, и Ономе чија љубав превазилази љубав свих нас. Данас сам ганут љубављу Вашег митрополита и много сам радостан што сам данас саслуживао са Вама. Благодарећи Господу, Господу славе, благодарећи високопреосвећеном митрополиту Јоаникију, епископу Пајсију, браћи свештеницима саслужитељима, али највише народу благословеноме Божијем, јер заиста ви сте они који су слика Цркве и исповиједање Ваше вјере у Господа Исуса Христа даје и шаље велику радост читавом православљу.
Високопреосвећени нам је малоприје говорио о јединству, о Светоме Духу који је скоро дошао и посјетио Цркву, све нас је посјетио и подсјетио на јединство заувијек. Ово јединство никада, драга браћо и сестре, не треба да дозволимо да се наруши. Зато се данас посебно радујем да народ Србије, који се повезао са острвом Крфом и мјестом гдје сам ја 25 година епископ, гдје имамо Светог Спиридона који нас води, то је једно историјско мјесто, али и значајно и даје неку симболику и за Вас и за нас, за Цркву са Крфа, али и читаве Цркве Српске. Зато што се у Државном архиву на Крфу налазе историјске фотографије када су се намучени народ Србије и војници, краљ и митрополит, као архиепископ и патријарх тада, нашли на острву Крфу, гдје смо их ми дочекали.
И народ је прихватио гостопримство Крфљана. Онолико колико су били у могућности, Крфљани су пазили војнике, али све оно што се десило лоше учинило је да нису сви издржали и оставили су оно најсветије у том мјесту на Крфу – свете мошти њихове, које се не налазе само на острву Виду, него и на другим гробљима на читавом Крфу, која су углавном везана за Први свјетски рат. Грчко-српско пријатељство, које се последњих година све више развија, али и присуство државних власти и Цркве, чини да се наше везе све више учвршћују, како државне, тако и духовне везе.
Сјећам се првих година, када сам изабран за митрополита Крфа. Долазио је блаженопочивши митрополит Амфилохије и сјећам се колико је плакао, колико се потресао због тих историјских чињеница и све је он то заиста проживљавао и пјевао је националне пјесме које су биле везане за она времена у којима су наша браћа живјела на Крфу.
И високопреосвећени митрополит Јоаникије је дошао и позивамо Вас опет, високопреосвећени владико, да дођете на Крф, зато што тамо постоји један комад Ваше отаџбине, али тамо постоји и наша љубав, коју шаљемо Вама због Ваше велике љубави коју Ви показујете нама.
Желим посебно да прославим Бога јер пратите кораке Вашег претходника митрополита Амфилохија, који се није помицао у оним тешким моментима и временима која су створена тада свим околностима, желећи не само овдје, него свуда гдје постоји православље, да ограниче снагу и јединство православља. Ви настављате, високопреосвећени, и захваљујемо. Да знате, у Грчкој, а посебно на Крфу, имате једног пријатеља, имате једног брата у Христу, који Вас воли, сјећа се Вас, поштује Вас и чека Вас увијек. И не само ја, него и Свети Спиридон.
И Вас, владико Пајсије, и све Вас, драга браћо. Преносим Свете молитве Светог Спиридона, скромнога, али великога јерарха Цркве, који је из своје скромности проповиједао тројичност и исповиједао истога Бога.
Хвала Вам, високопреосвећени, и Вама, драга браћо и сестре. Желим из читавог свог срца да Вам Бог даје снаге, здравља, и духовног и тјелесног, и да имате свако добро у Вашем животу.
У име свештеног братства и заједнице вјерних при Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, Високопреосвећеном Митрополиту Нектарију заблагодарио је архијерејски намјесник барски, протојереј-ставрофор Слободан Зековић, те у знак сјећања на данашње сабрање уручио дар – икону Светог Јована Владимира, краља и мученика српског.
О. Б.
Фото: Жељко Драшковић
