Света литургија служена је јутрос у древном подгоричком Храму Великомученика Ђорђа, којом је прослављен празник равноапостолног цара Константина и његове мајке царице Јелене.
Евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Драган Станишић уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића и ђакона Луке Павићевића; док су молитвено учествовали проте Милун Фемић и Мирчета Шљиванчанин.
На литургијске возгласе одговарали су појци Цркве Св. Ђорђа.
Послије прочитаног јеванђелског зачала словом поуке сабранима у храму Господњем обратио се прота Станишић.
„Када слушамо данашњу јеванђелску причу, видимо да је она својеврсно тумачење стварања свијета: наводи се тамо да онај који има овце улази на врата од тора, а лопов и разбојник улази да украде, да упропасти, да уништи; као што пастир зна све о тору који је сам направио, у којем има своје овце, тако и Господ Бог све зна о нама и о овом свијету и све зна како је најбоље. И зато, вјерујући Господу, ми идемо за Њим, идемо за својим Пастиром, а ако не вјерујемо у Господа, онда долази лопов и разбојик и уништава све. И прије стварања свијета, на небу, када је створен невидљиви свијет анђела, Сотона, анђео који је пао, он је само хтио да уђе тамо гдjе се не улази – тако да одатле почиње та драма сваког супарништва у свијету.
Када су прије 3. вијека (прије доласка цара Константина) лопови, разбојници, идолопоклоници убијали хришћане, газили закон Божији, упадали са свих страна, гдје не треба и како не треба, Господ чије је смирење бескрајно, нашао је слуге своје боговјенчане цареве који су заставили мучење хришћана и допринијели слободи вјере. Бог је свемогућ, Он даје и узима царства, тако је Он дао царство Константину, који је имао небеско виђење блиставог Крста на којем је писало: Овим побјеђуј!
Цар Константин је остао вјеран том небеском виђењу – испунио је заповијест вјере, да полаже живот свој за ближњега свога. Тако да ми славећи данашње светитеље, славимо тријумф правде, истине и уређења које је с Неба.
По узору на боговјенчане цареве Константина и Јелену, већином су послије кроз вјекове европски владари имали идеал краљевина и царевина које ће бити посвећене опстанку и побједи хришћанских вриједности. Тако и наши светитељи – владари из времена Немањића и раније и касније династије имали су примјер и заступништво равноапостолних царева Константина и Јелене.
Као последица побједе Константина и Јелене настало је Ромејско царство звано Византија, које је надмашило смисленошћу и љепотом све царевине икада настале. Господ је показао да Он царује и на небу и на земљи.
Славећи данашњи празник подсјећамо се – да будемо вјерни небеским виђењима; аналогно томе имамо данас Појас Мајке Божије у престоном граду Београду, који потиче од небеског виђења, Појас који је Богородица подарила Светом апостолу Томи по Њеном Успењу. Тај појас као драгоцјеност из љубави према Богородици, чувао се вјековима, који се и до данас сачувао божанским старањем јер Господ чува оно што је освећено, чисто и достојно тога да се чува. Овај појас чуван је и од српског народа; налазио се у манастиру Жичи (гдје је написано како је појас дошао још од времена Стефана Првовјенчанога, међутим, не зна се тачан разлог зашто га је цар Лазар поклонио манастиру Ватопеду, можда предосјећајући да ће доћи пустош од Турака). Чекајући да се поклонимо Појасу, ми се не клањамо концима и тканини, него Мајци Божијој, Која је наша заступница и молитвеница пред Богом.
Нека вас Господ све благослови, молитвама Пресвете Богородице и силом Часнога крста!“, поручио је началствујући свештенослужитељ, прота Станишић.
Након примања Св. тајне причешћа, освештан је колач поводом имендана ученика Православме гимназије Свети Сава – Константина Бира, појца при овом древном храму.
Елза Бибић
Фото/видео: Дарко Радуновић
