На празник Светог Василија Острошког, 12. маја 2026. године, Његова светост Патријарх српски г. Порфирије је служио Свету литургију у храму посвећеном том дивном светитељу на Бањици.
Том приликом Његова светост је одликовао свештеника Милана Лазаревића правом ношења напрсног крста. После читања Светог јеванђеља Светејши Патријарх Порфирије је беседио:
— Онда када смо окренути ка Христу и када, као што је у данашњем Јеванђељу описано, као што многи људи који иду да се дотакну Господа, дотичући га се добијају силу и снагу да све оно што се зове тешкоћа, што се зове искушење, као што су апостоли Христови видели, и ми видимо као трице и кучине. И зар није тако да кад наиђе искушење и тешкоћа ми имамо утисак да је све изгубљено, али ако се мало смиримо и одмакнемо својим оком од тих искушења и своју душу окренемо ка Господу врло брзо видимо да је заиста све то што смо мислили да је тешкоћа мехур од сапунице, да су то трице и кучине и да заправо у суштини и није била некаква тешкоћа и мука. Напротив, излазимо јачи, снажнији, излазимо мудрији, излазимо мирнији и смиренији.
— Тако и један од највећих светитеља из нашег народа, један од најомиљенијих светитеља из нашег народа јесте Свети Василије Острошки, који је био подвижник, монах који се подвизавао у Пећкој Патријаршији, у Светој Гори, у Херцеговини, у Украјини и који је био епископ на катедри, на месту на којем је био и Свети Сава епископ. И Свети Василије Острошки је имао најпре силну и снажну веру у Господа и хтео је да се дотакне Господа не споља него изнутра. Дотицао га се а Господ му се откривао непрестано и давао му снагу да може да живи у посту и молитви али истовремено да може да се одупре разним спољашњим искушењима која су за њега долазили и са истока и са запада, и од Османлија али и од Латина. Све то што је био саставни део његовог живота он је видео као дар Божји, као крст, као могућност да потврди своју веру и верност Господу и да препусти себе Њему у руке и зато је Господ њега прославио. Прославио га је тако да славећи Господа и ми у Господу данас славимо њега, и хришћани ће га славити до краја света и века и пред њим се молити Богу, и он због своје вере и љубави према Богу јесте проводник благодати и љубави Божје у односу на нас — беседио је Светејши Патријарх и поручио:
— Онда када имамо веру, све нам је Господ дао али све је у нашој руци с друге стране и то је једноставно, то је лако, само треба да имамо поверења у Бога, да верујемо у Њега и да се трудимо да живимо у складу са том вером. То значи да нам љубав буде центар живота, љубав конкретна, практична у односу на браћу и сестре који су око нас. То није једноставно и лако зато што смо ми несавршени, али све је могуће Богу и све је могуће оном који у Њега верује. То је потврдио и показао Свети Василије Острошки. Нека би Господ дао, слава му и милост, да имамо његову молитву и да и ми будући у близини његовој будемо тамо где је он и овог и оног века, амин.
Његовој светости Патријарху Порфирију су саслуживали: преосвећена господа викарни епископи липљански Доситеј и топлички Петар; протојереји-ставрофори Драгомир Убипариповић, Илија Шмигић, Драган Павловић и Милан Лазаревић; јереји Слободан Ђошић, Милан Марић и Владимир Калезић; протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; и ђакони Василије Перић и Сергеј Попратњак.
