Његово високопреосвештенство Архиепископ Јашија Митрополит молдавски и буковински г. Теофан из Румунске православне цркве, који се налази у вишедневној посјети Митрополији црногорско-приморској, вечерас, 10. маја, посјетио је Цетињски манастир, гдје га је дочекао Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије са цетињским свештенством и свештеномонаштвом.
Митрополит молдавски и буковински г. Теофан са својим домаћином Митрополитом црногорско-приморским г. Јоаникијем молитвено је присуствовао вечерњој служби, послије које је Владика Јоаникије драгом госту пожелио добродошлицу, упознавши га са историјом Митрополије црногорско-приморске и овог манастира:
„Добро нам дошли, Ваше високопреосвештенство, донијели сте нам велику љубав и велику радост. Иако смо ми били код вас, али нека од овог вечерашњег сусрета овдје у нашој Митрополији, ово буде почетак наших будућих братских, црквених веза у радости и у љубави Божијој, у заједници Светога Духа. Добро дошли и на многа љета!“
Високопреосвећени Митрополит Теофан је заблагодарио на љубави и гостопримству, али и прилици да се поклони светињама које се чувају у Цетињском манастиру:
„Узносим славу Богу што сам се поклонио Часном крсту Господњем, моштима Светога Јована Крститеља и Светог јерарха Петра. Заиста је велики благослов за братство овога манастира да има ове три тако велике светиње. Свети крст – зато што, као што каже Отачник, монах треба у свакој ствари да постави нешто од крста. И онда када једе, и када спава, и када говори – да тамо унесе нешто из димензије жртве, тј. из димензије Светога крста. Свети Јован Крститељ нас подсјећа да монах треба да буде анђео у тијелу, као што видим на иконостасу Светога Јована који је представљен као анђео са крилима. А присуство моштију Светога Петра Цетињског нас подсјећа на дужност монаха да се моле за своје јерархе.“
Митрополит молдавски и буковински г. Теофан се прво поклонио моштима Светог Петра Цетињског, десници Светог Јована Крститеља и честици Часнога крста, а затим обишао и богату манастирску ризницу.
Весна Девић
Фото: Саша Дедић
Бесједа Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија
„Ваше високопреосвештенство, драги у Христу брате Митрополите Теофане. Добро нам дошли у Цетињски манастир, добро дошли у Митрополију црногорско-приморску и ово њено скромно сједиште.
Митрополија црногорско-приморска од 13. до средине 15. вијека била је са својим сједиштем на приморју, али је у првој половини 15. вијека грубом силом Млетачке републике потиснута и после једно 50 година њеног страдања, она је нашла свој мир у овим планинама, у вријеме господара зетског Ивана Црнојевића. Тај првобитни манастир, који је овдје саграђен мало доље, ниже, крајем 17. вијека је опет срушен од стране Млетачке републике, тобож да се ту Турци не би утврдили.
Ова црквица потиче с почетка 18. вијека и она је катедрална црква Митрополије црногорско-приморске до дана данашњег, понајвише због тога што се из овога тијеснога простора створило много. Овдје је стварана заправо историја Црне Горе.
Дуга би била историја овог манастира кад бих говорио о свему ономе што је значајно. Овдје је једно вријеме радила и штампарија крајем 15. вијека, али манастир има и велику улогу у ослобођењу Црне Горе од Турака и наравно има велики културни значај.
Црногорски митрополити увијек су се бавили културом, духовношћу и најсјајнији представник те духовности је управо Свети Петар Цетињски, чије смо нетрулежне мошти овдје цјеливали. Упокојио се 1830. године, а његов наследник је највећи пјесник у српском роду. Знаменит је и као митрополит, Петар II Петровић Његош, наследник Светог Петра, и као владар, а посебно као велики пјеснички геније. Добар дио његове поезије припада религиозној поезији највишег ранга. Али није само он, били су овдје и значајни митрополити све до мога претходника, блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
Манастир има и лијепу ризницу. Оно што је још такође драгоцјено, што су нам у другој половини 20. вијека овдје стигле двије знамените светиње, чудом Божјим, и то је дуга историја: честица Часнога крста Христовога и десница Светога Јована Крститеља. То је велики благослов за ову светињу и мислимо да то уопште није случајно што су мошти Светога Петра Цетињског и ове велике светиње данас у истом кивоту и што им се овдје можемо сви поклонити. Долази народ са свих крајева васељене да се поклони светињама Цетињског манастира.
Наравно, хвала Богу, ми ћемо имати прилику и да се поклонимо још многим светињама у Црној Гори: и моштима Светог Василија Острошког и моштима Светог Арсенија, наследника Светог Саве, оснивача наше Цркве.
Добро нам дошли, Ваше високопреосвештенство, донијели сте нам велику љубав и велику радост. Нека ово буде почетак, иако смо ми били код вас, али рачунамо од овог вечерашњег сусрета овдје у нашој Митрополији, да ће ово бити почетак наших будућих братских, црквених веза у радости и у љубави Божијој, у заједници Светога Духа. Добро дошли и на многа љета!“
Бесједа Митрополита молдавског и буковинског Теофана
„Благодаримо, Високопреосвећени владико, за љубав, за гостопримство, за ово што сте нам приредили овдје мени, оцу Теодосију и нашем брату Стефану који смо дошли да вас посјетимо. Благодаримо што сте нам дали могућност да присуствујемо и овој вечерњој служби, зато што ми као архијереји који потичемо из реда монаштва, како смо постали епископи мало смо рјеђе на богослужењима. И учествовање на овом богослужењу некако нас подсјећа и враћа на онај благослов који смо добили, којим нас је благословио Бог, и мени и вас, Високопреосвећени.
Узносим славу Богу што сам се поклонио Часном крсту Господњем, моштима Светога Јована Крститеља и Светог јерарха Петра. Заиста је велики благослов за братство овога манастира да има ове три тако велике светиње. Свети крст – зато што, као што каже отачник, монах треба у свакој ствари да постави нешто од крста. И онда када једе, и када спава, и када говори – да тамо унесе нешто из димензије жртве, то јесте из димензије Светога крста. Свети Јован Крститељ нас подсјећа да монах треба да буде анђео у тијелу, као што видим на иконостасу Светога Јована који је представљен као анђео са крилима. А присуство моштију Светога Петра Цетињског нас подсјећа на дужност монаха да се моле за своје јерархе.
Благодаримо вам и Господ нека благослови ваше братство и цијелу вашу Митрополију. Много благодаримо.“
