Црква Светог Ђорђа под Горицом, литургијски је прославила храмовну славу.
Светом литургијом предстојао је протојереј Никола Пејовић-старјешина Саборног храма Христовог васкрсења, уз саслужење протојереја Мирчете Шљиванчанина- старјешине Цркве Светог Ђорђа и братије овог светог храма-свештенослужитеља : протјереја-ставрофора Драгана Станишића, протојереја -ставрофора Милуна Фемића, протојереја Јована Радовића, протојереја Милете Кљајевића, протојереја Блажа Божовића и ђакона Луке Павићевића.
Протојереј Никола Пејовић сабранима је бесједио након читања Јеванђеља.
У уводу је говорио о значају Храма Светог Ђорђа под Горицом, као мјесту вијековне молитве, подвига, трајања и свједочења вјере, али и да је тај храм симбол Подгорице и њене историјске вриједности и значаја.
„Овај храм свједок је трајања благослова Божијег и трајања Цркве Божије на овим просторима, и када је на свим другим мјестима молитва утихнула и врата храмова затворена, у овај храм се долазило, у овом храму се Богу појало, у овом храму се Богу молило и овај храм је био онај жар који када је дошла пуноћа времена и када је Бог у срцима људским поново пробудио вјеру и чежњу и жеђ за Богом, овај храм се разбуктао и из њега се распламсала вјера и он данас живи, можда и најљепше дане од свога оснивања, јер ове слике које овдје гледамо из недеље у недељу, ове ријеке људи показују да ништа није било узалудно.“
Казао је да данас имамо вишеструку радост, јер се читају два одјељка из Јеванђеља, будући да прослављамо два празника спојена у једну славу Божију. Други празник је празник Преполовљења- празник који пада тачно између два велика празника Васкрса и Силаска Светог Духа на апостоле.
„Увијек се молитвено и литургијски сјећамо тога догађаја кроз пјесме које пјевамо, видимо да нам се Христос открива као источник живота, као извор живота који једини може да напоји нашу жедну душу и празник Преполовљења је као једна мала станица, да нас подсјети на ту истину, да од било које друге воде да захватамо, увијек ћемо ожедњети и никад до краја она неће испунити наше срце, али ако захватамо са воде извора живога и када то чинимо са дубоком вјером, предајући сво своје биће и ум и срце и мисао и осјећање, све Христу Богу, онда по нелажном обећању и по свједочанствима многим, ми не само да више нисмо жедни, него постајемо сами извор те воде живе.
Таквих извора и свједока је било заиста много има их и у нашем народу, али од оних првих апостола до данашњих дана, има их као пијеска морскога и свакога дана у календарима ми прослављамо неке од тих извора који су нама познати, а колико их је само који су Богу познати, који су постали извор воде живе, то само Бог зна.
Један од тих истинских свједока који је својим животом посвједочио и захватио са извора воде живе јесте и Свети великомученик и побједоносац Георгије коме је овај храм посвећен и који је заштитник и слава многим братствима, породицама, многим храмовима, манастирима широм васељене.“
Отац Никола је потом појаснио да је тамо гдје падне мученичка крв, сјеме за нове хришћане и да су од најранијих времена на тим мјестима подизани храмови.
„ Али и у свакој часној трпези гдје год се служи Света литургија и гдје год да се сагради храм, уграђују се мошти светих мученика, показујући тиме истинитост ријечи Божије да онај који изгуби живот Мене ради, тај и такав ће га наћи у вјечности.
Истакао је да управо сила Божија која се уселила у светитеље, њих чини живљима од нас и да они имају слободу пред Господом да нас заступају, јер су ту слободу заслужили својим животом и свједочењем вјере.
Пројереј Никола Пејовић, на крају је честитао храмовну славу оцу Мирчети Шљиванчанину и братији храма, али и свој дјечици која се ту сабирају и уче ријеч Божију и причешћују се тијелом и крвљу Христовом и свим вјерницима, истакавши да вјеру једино можемо да утолимо Црквом Христовом.
У литургији је молитвено учествовао градоначелник Подгорице г. Саша Мујовић и велики број вјерног народа.
Домаћин славе ове године је био господин Васо Бојовић, а за идућу годину се пријавио г. Гавро Дедић.
На Литургији су појали ђаци Православне Гимназије „Свети Сава“, а послије Литургије је уприличена трпеза љубави уз рецитације полазника вјеронауке Школе „Свети Ђорђе“ и народног гуслара ученика Православне гимназије „Свети Сава“ Гавра Дедића.
Школа вјеронауке „Свети Ђорђе“ којом руководи протиница Надица Радовић такође је прославила крсну славу.
Лана Остојић
Фотографије: Дарко Радуновић
