у част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
Икона Пресвете Богородице Махерска налази се на Кипру, у Махерском манастиру, смештеном у Троодоским планинама, недалеко од села Пано Платрес, око 40 километара јужно од Никозије. У време иконоборства, крајем VIII и у првој половини IX века, у овој области се у једној пећини подвизавао монах-затворник, који је од прогона сачувао чудотворни образ Пресвете Богородице.
У XII веку, трагајући за местом тиховања на Кипар су из Палестине дошли монаси Игњатије и Неофит. Извесно време боравили су у манастиру Светог Јована Златоустог, на јужној падини планинског венца Пентадактилос. Године 1145. угледали су необичну, силну светлост која се изливала са Троодоских планина. Вођени тим небеским знаком, упутили су се ка њеном извору и, након дугог и напорног пута, код врха Кионија, међу густим жбуњем, пронашли скривену пећину.
У пећини су угледали икону Пресвете Богородице, обасјану чудесним сјајем. Испод иконе висио је нож – („махера“ — грч. μάχαιρα, мач или бодеж), по чему је ова светиња добила име „Махерска“.
Бодеж крај иконе Пресвете Богородице у предању о Махерској икони има више слојева симболике — како духовне тако и историјске. Нож у хришћанској симболици често је знак страдања, мучеништва и борбе против зла. Уз икону Богородице може да указује на пророчанство Светог Симеона Богопримца: „А и теби самој пробошће мач душу“ (Јеванђеље по Луки 2:35). То се односи на бол Богородице због Христовог страдања. Зато нож или мач крај њене иконе симболизује њену материнску тугу и сапатништво. Пронађени бодеж крај иконе, може указивати на доба гоњења иконопоштовалаца — у предању манастира Манастир Махерас помиње се да су пустињаци или монаси у време иконоборства сакрили икону у пећини. Нож је могао бити практичан предмет којим су секли жбуње или отварали пролаз до пећине. Управо по том „махери“ манастир и икона добили су име „Махерска“ / „Махерас“.
У народном и монашком предању предмети пронађени уз чудотворне иконе често добијају симболичко значење. Нож овде може представљати „расецање“ таме, заблуда и духовне непроходности, јер је икона откривена у пећини обасјаној светлошћу.
На месту где је икона пронађена касније је подигнут манастир, а извор који је ту потекао сачуван је до данашњих дана.
Празник иконе слави се 3. маја (20. априла по старом календару).
Чуда
Према предању, већ само њено обретење било је праћено чудесним догађајима – небеска светлост која је указала место где се налази икона. Такође, извор који је потекао на месту њеног проналаска и данас се везује за исцељења и духовну утеху верних.
Кроз векове су забележена бројна сведочанства о помоћи Пресвете Богородице пред овом иконом: исцељења од телесних болести, утеха у невољама, помоћ у безнађу и заштита од разних опасности. Нарочито се истиче њена помоћ онима који се налазе у тешким животним искушењима, као и онима који траже унутрашњи мир и духовно укрепљење.
Изображење
Пресвета Богородица изображена је без Богомладенца, са рукама уздигнутим у молитви. Иконографски припада типу икона Оранта (Молитвеница, Знамење) – представи Богородице у молитвеном ставу у дубокој и сабраној молитви, са подигнутим рукама у коме се Oна јавља као она која стоји пред Богом, у име свих људи.
Њене руке уздигнуте су ка небу, у гесту мољења и посредовања, док сами лик одише тихом озбиљношћу и унутрашњим миром; уздигнуте руке означавају и непрекидан молитвени призив, духовно узношење и живу везу између неба и земље. Одсуство Богомладенца не умањује, већ продубљује значење иконе: наглашава њену улогу Мајке која се моли за свет, призивајући на људе милост, утеху и спасење. У том тихом молитвеном ставу открива се нада верних да ће, кроз њено посредништво, њихове молитве бити услишене.
На икони Богородице Махерске Пресвета Дјева је изображена у уобичајеном византијском иконописном руху. Носи дугу доњу хаљину (хитон), тамне боје, која символизује њену човечанску природу. Преко ње је пребачен мафорион – који покрива главу и рамена и пада низ тело, дајући фигури достојанство и озбиљност.
На мафориону се обично налазе три звезде – на челу и раменима – као знаци непорочне лепоте Њене. Ивице одежде често су украшене златним орнаментима, који указују на њену славу и прослављење. Звезде на мафориону сведоче о њеном девичанству и посебној благодати. Злато на одежди символизује божанску светлост и нетрулежност, указујући да је она већ учесница небеске славе. Целокупно изображење одежде наглашава Пресвету Богородицу као Царицу небеску, али и као смирену Молитвеницу, која стоји пред Богом за цео свет.
Литература
https://www.deva-maria.ru/icona-bozhiei-materi-makherskaya-nozhevaya
Елза Бибић
превод са руског језика: Олга Бибић
