Света литургија служена је јутрос на Бадњи дан у подгоричком Храму Великомученика Ђорђа.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејски намјесник подгоричко-колашински, уз саслужење протојереја Мирчете Шљиванчанина старешине цркве, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, јереја Ивана Црногорчевића и ђакона Луке Павићевића.
За пјевницом на литургијске возгласе одговарали су појци Цркве Светог Ђорђа.
Након прочитаног јеванђелског зачала, причешћа вјерног народа – свештенослужитељи су изнели икону Христовог Рођења, након чега се обратио началствујући свештенослужитељ, прота Перовић:
„Нека је свима нама на здравље и на спасење, и нека је добро ово јутро и благословено ово Бадње јутро, у коме Бадње јутро и Бадњи дан ријеч потиче од бденија. И то је остало, и кад нисмо имали попове и кад није било калуђера ни манастира, остало је да наш народ уз огањ, поред огњишта, спремајући бадњак, чекајући бадњак, чекајући положајника, дочека празник. Значи, не спава се, све се друго оставља и спремамо се за велики празник. Ко спремајући се да дочека госте, ко спремајући да буде положајник, нема јутра без посла, нема човјека без посла јутрос. Сви смо ангажовани на Бадње вече, да сјутра наша кућа буде дом који ће угостити Господа. А Господ је рекао: Ко прими једнога од ове моје најмање браће, мене је примио.
Данас је, ако Бог да, завршетак поста. Ево, чини ми се, Богу хвала, да смо се одмакли од онога што је некад било – да се постио само Бадњи дан. Били су људи, момчине од два метра, што би коњу реп ишчупали, а умирали од муке како ће да испосте Бадњи дан или хоће ли дочекати поноћ да пробају нешто мрсно.
Прешли смо из тога. Данас народ пости по четрдесет дана, или више од једног дана – хвала Богу. И дошли смо до тога да данас пост завршавамо, а од сјутра је вријеме причешћа. А причешћују се и они који су постили и који су се исповиједили. Бар једном у току овога поста. Не мора сваки пост, али једном у пола године човјек би требао – од четири поста велика – бар у та два велика поста да се исповиједи. То значи бар два пута годишње. То је минимум минимума. А може и чешће, али не пречесто. Треба, ако нас нешто мучи, ако нас нешто мори, мало то да крчка, да стоји, да те гребе, да те жуља, да нешто буде од тога. А не сваки пут кад је нека непријатност, тражити попа хитно: Ја сам нешто ружно помислио.Нека си помислио – бори се с тим.
Ко је постио и ко се припремио, тај има благослов да се причести сјутра ујутру, и други дан Божића, и трећи дан Божића. И сад се не пости десет дана, до Крстовдана. Имате благослов да се причешћујете сваки дан – три дана Божића, Нова година и све што иде.
Мрсимо се храном, али ово што смо навикли да радимо током поста – да ружно не причамо, да не оговарамо, да будемо умјерени у јелу – то ћемо само да наставимо. И да се Богу молимо; нећемо престати да се Богу молимо кад се пост заврши. Значи, само храну мијењамо. Сад празнујемо, дочекујемо, трошимо оно што је спремано, а остајемо, ако Бог да, исти онакви какви смо били у вријеме поста – ако не и бољи. Нека је на спасење. Мир Божији – Христос се роди!“
Заједничарење је настављено у Светогеоријевском дому.
Вечерас у 16 часова служиће се вечерња служба са петохљебницом а у 17 часова налагање бадњака.
Елза Бибић
Фото/видео: Дарко Радуновић
