Празник Светог оца Николаја Мирликијског, евхаристијски је прослављен у подгоричком Храму Св. Ђорђа.
Светом литургијом началствовао је протојереј Јован Радовић уз саслужење протојереја Мирчете Шљиванчанина, старешине цркве, протојереја-ставрофора Гојка Перовића, архијерејског намјесника подгоричко-колашинског, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја-ставрофора Драгана Станишића и молитвено учешће проте Милуна Фемића и јереја Блажа Божовића.
За пјевницом на литургијске возгласе одговарали су појци овог светога храма.
Током Литурије поучном бесједом сабранима се обратио началствујући свештенослужитељ, прота Радовић:
„Ево, дана кога створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему! Гледајте како нам лијеп дан дође и донесе Свети отац Никола Мирликијски чудотворац кога данас прослављамо и кога Исток и Запад са несмањеном љубављу и поштовањем славе.
Његове свете мошти данас се чувају у Италији, у граду Барију, у прелијепој базилици. Тамо долазе да му се поклоне и они који га славе и они који га не славе. Тамо се може видјети и икона коју је Свети краљ Стефан Дечански даровао Светом Николи, зато што му је овај повратио вид. У тренутку када га је његов син, цар Душан, ослијепио, Стефан Дечански се дуго и усрдно молио Светом Николи да му врати вид, и светитељ га је услишио. Зато је Стефан Дечански поклонио ту величанствену икону Светом Николи као уздарје за доброчинство. Та икона и данас стоји у Барију, окована сребром, и на њој пише да ју је велики кнез и владар Стефан Дечански даровао Светом Николи.
Свети Никола је живио у III и IV вијеку, рођен од побожних родитеља, васпитан у страху Божјем и животу по тој мјери. Касније је постављен за епископа Мире Ликијске, те се назива Николај Мирликијски. Света црква је одредила овај дан да га се сјећамо, да му се молимо и да га прослављамо.
Поштовање Цркве према Светом Николи види се и по томе што је сваки четвртак у години посвећен њему и Светим апостолима. Као што знате, сваки дан има своје духовно значење: недјеља је дан Васкрсења, понедјељак је посвећен анђелским силама, уторак Светом Јовану Крститељу, сриједа и петак Часном крсту, четвртак Светом Николи и апостолима, субота је дан стварања и дан молитве за упокојене. Видите, дакле, колико Црква поштује Светог Николу, стављајући га уз апостоле Христове.
Свети Никола је био веома богат човјек, наслиједивши велико богатство од својих родитеља. Али вођен љубављу Христовом, он је све то раздао сиромашнима и постао од богаташа сиромах, а од материјалног сиромаха — духовни богаташ Христов.
Свети владика Николај Велимировић каже да је Свети Никола имао три велика богатства: богатство вјере, богатство правде и богатство милосрђа.
Богатство вјере показало се на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године, када је јеретик Арије хулио на Свету Тројицу и на Исуса Христа, Сина Божјег. Свети Никола је, ревнујући за истину вјере, устао и ошамарио Арија. Због тога су оци Сабора привремено одузели Светом Николи епископски чин, али су им се у сну јавили Господ Исус Христос и Пресвета Богородица и наредили да му се чин врати, јер је то учинио из ревности за вјеру, а не из мржње.
Богатство правде видимо када је Свети Никола својим рукама отео мач из руку џелата и спасао тројицу невино осуђених људи од смрти.
Богатство милосрђа видимо у томе што је ноћу, тајно, обилазио сиромашне и остављао им новац и све што им је било потребно, не желећи славу, већ спасење душа.
Зато Свети Никола и јесте онај који доноси дарове — не као бајковити лик, већ као истински светитељ милосрђа. На Западу га и данас зову Свети Никола (Santa Claus, Saint Nicolas), док је лик Деда Мраза настао касније, нарочито у вријеме Совјетског Савеза, да би се потиснула прослава Божића и Светог Николе.
Послије празника Светог Николе, Црква нам дарује три породична празника: Дјетинце, Материце и Очеве, који нас припремају за радост Божића и уче нас породичној љубави, жртви и заједништву.
Нека је слава Богу нашем у Тројици, а хвала и похвала Светом Николи Чудотворцу. Свима вама који данас славите Светог оца Николу, нека вам он дарује мир, здравље, радост и љубав Божију. Амин!“
Бесједа о. Јована Радовића – видео
Потом су они који су се припремили за Свету тајну причешћа, приступили Светој чаши.
Затим су свештенослужитељи овог древног храма приступили благосиљању и ломљењу славских колача данашњим свечарима, који су испунили порту Цркве Светог Ђорђа под Горицом.
Елза Бибић
Фото/видео: Дарко Радуновић
