Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, на Бадње вече, у понедељак 6. јануара 2025. године, благосиљао је и освештао са свештенством бадњаке, пред Саборним храмом Светог Василија Острошког, у Никшићу.
Обраћајући се вјерном народу Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је казао да су ријечима: Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља анђели небески објавили рођење Христово, долазак Бога у овај свијет.
„Господ је дошао у овај свијет да загрли човјека, да нас све обједини, да нас врати са наших странпутица, да нас врати једне другима, да нас врати у наручје љубави Оца нашег небеског. Даровао нам је свој мир, мир од грехова, мир од наших свађа, мир са нашом савјешћу, измирио нас једне са другима, измирио нас са Богом, улио у срца наша радост вјечног живота. Зато, увијек са радошћу дочекујемо овај величанствени празник и све што чинимо у његову славу, све се и оно најмање претвара у величанство“.
„Ми Му приносимо нешто најскромније што можемо, приносимо Му овај бадњак у скромности и међусобној љубави, али нема љепшег славља, као што је пјевао Његош да: Нема дана без очњега вида, нити љепше славе од Божића. Свуда је божићно славље лијепо, а код нас у Црној Гори је и лијепо и посебно, јер Бадње вече се уписало у историју Црне Горе и можемо рећи да од Бадње вечери Владике Данила до Бадње вечери на Мојковцу је била славна епопеја наше борбе за ослобођење и уједињење нашег народа. Све је почињало са празником и у празничном расположењу и у том духу смо живјели и живимо као што се види и данас“, рекао је Митрополит.
Додао је да нас запљускује радост са неба, коју је донио Богомладенац Исус Христос.
„У Њему нађосмо обновљење наше природе, у Њему се обновисмо, обнављамо наше заједништво и заједно са анђелима учествујемо у овом великом слављу. Ове године прослављамо скромно по цијелој Црној Гори, без музике, без неког весеља зато што се догодила велика жалост на Цетињу и људски је, то смо и очекивали, да ће народ у Црној Гори саучествовати са ожалошћеним породицама које су остале, због безумља једног човјека, без својих најмилијих. Нажалост, једна породица и без своје дјеце. Али, то наше саучествовање у болу са ожалошћеним породицама још нас више зближава и показује да имамо хришћанске љубави једни према другима“.
„Господ Исус Христос је дошао управо у овај свијет отуђени и међусобно завађени да нас отуђене врати у Царство љубави Божје. Нека буде срећан празник и срећно Рождество Христово. Ако славимо скромно и без великог весеља, то не значи да ово наше славље нема пуноћу. У скромним слављима има пуно духовне садржине и ми се овим скромним вечершњим слављем око Бадњака, испред Саборног храма Светог Василија Острошког, оплемењујемо, продужавамо традицију наших благословених предака, мирбожамо се и оплемењујемо, учествујемо на светим богослужењима, хранимо се небеским хљебом. Нека буде срећно и благословено ово наше вечерање скромно славље у великом заједништву око колијевке Богомладенца Христа. Нека да Бог сваку срећу, сваки напредак и успјех у раду нашем Преосвећеном Владици будимљанско-никшићком Методију, свештенству у народу, општинским властима у Никшићу и нека божићна радост уђе у срца ваша и у ваше домове, и у ваше породице да у здрављу и радости и срећи прославите овај дивни празник, да се духовно обновите, оснажите и укријепите. Мир Божји, Христос се роди!“, поздравио је на крају Митрополит Јоаникије вјернике сабране, у великом броју, око огња бадњака, пред никшићким Саборним храмом.
Налагању бадњака присуствовали су предсједници Општине и Скупштине Општине Никшић Марко Ковачевић и Немања Вуковић.
Због велике трагедије која се догодила на Цетињу, на благосиљању и налагању бадњака, сходно према препорукама Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, владао је богослужбени поредак и молитвена атмосфера, без културно-умјетничког програма.
Епископ Методије налагао бадњаке испред Саборног храма у Беранама
Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије благосиљао је и освештао са свештенством бадњаке, на Бадње вече, у понедељак 6. јануара 2025. године, испред Саборног храма Светог Симеона Мироточивог у Беранама.
Поздрављујући бројне сабране вјернике сверадосним Божићним поздравом: Мир Божји, Христос се роди!, Преосвећени Епископ Методије је пожелио свима да им све буде срећно, свето, честито и милом Богу приступачно.
„Наздравље вам Бадње вече браћо и сестре Беранци и сви који сте са свих страна сабрали се, по први пут, испред ове светиње, испред овог храма Светог Симеона Мироточивог, нашег просветитеља, родитеља српског народа, чувара истинске, праве вјере, ктитора великих лаври Хиландара, Студенице, која је мајка Српске Цркве. Овај град, кад је добио своју душу и свој центар, овдје баш, у сред урбаног насеља, добио је своје срце и своју суштину. Овдје и одавде све треба да се улива и одавде да извире као што извиру ријеке воде живе, благодатне, божанске енергије из светог храма и натапају овај град. Ово је жила куцавица гдје сви треба да ишту милост и помоћ Божју и благодатне силе божанске за свој дом, за своју душу, да огањ овог бадњака и топлина ваше вјере огрије ваша срца, да унесе благодат и мир и радост и срећу у домове ваше, а онда и у овај град, још шире и даље до краја васељене“.
„Нека љубав и милост Богомладенца Христа Који је осмислио живот наш, спојио је божанско са човјечанским. Сва творевина грцала је у самоћи без сједињења са божанском силом док се није Христос оваплотио и онда у својој личности своју божанску природу сјединио са човјечанском, коју је узео на себе. А, онда, од ове ноћи постао Богочовјек, једно с нама у свему осим у гријеху и постао Богочовјек не само за један трен или за неко вријеме, него на сву вјечност, васкрснувши и вазнијевши се и сјевши са десне стране Бога и Оца на небесима, чиме је показао да је људско достојанство назначење и да је људско мјесто код самих скута Оца небеског, поред Кога је Он као богочовјек сјео“, рекао је Владика, додавши да је то наше назначење и наш смисао, а тај пут су нам уцртали свети преци наши.
„Ево, испод сводова храма Светог Симеона Мироточивог смо се окупили, а онда даље од Светих Немањића и прије њих, а нарочито после њих све до дана наших предака од којих смо ми неке упознали, скоро савременика, који су учествовали у Мојковачкој бици гдје су на вечерашњу ноћ чекали непријатеља, оскудни у оружју, храни, опреми, одјећи да бране оно најсветије и највише, најзначајније и најврједније што је наш народ икад имао, а то је овај бадњак, вјеру и Цркву. Народ је бранич Цркве и племена, а муж бранич жене и ђетета, тако је говорио велики Владика Раде“.
„На том путу да останемо, том вјером да се огријемо и окрилимо, напојимо надом да ћемо издржати на овом узаном и тегобном путу, да нећемо обрукати претке наше, јер то што смо се родили у славном народу и племену, и братству није разлог да се тиме гордимо, већ је то још већа обавеза да не обрукамо оне који су стекли славно име кроз историју нашег народа. Само ћемо смирењем, кротошћу, љубављу, милосрђем, једни према другима показати љубав према Богу и тиме постати, макар малим дијелом слични нашим великим, славним и светим прецима. Још једном, све вам свето, срећно и честито било и миломе Богу приступачно. Христос се роди!“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки г. Методије.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
Фото: Ж. Шапурић
