Први заједнички симпозијум Медицинског и Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи, који из љекарског и теолошког угла обрађује теме еутаназије, вјештачке оплодње, пасторалне психологије, генетског инжењеринга и вјештачке интелигенције, одржан је 7. септембра под називом „Биоетика у медицини и теологији“.
Декан ПБФ „Свети Василије Острошки“ у Фочи, Владислав Топаловић каже да је ријеч о симпозијуму који спаја неспојиво.
„Одавно у нашем јавном простору недостаје расправа у вези са биоетиком, јер то није област која се тиче само медицине. Појам биоетике је и настао у сфери теологије почетком 20. вијека у Њемачкој. То је једна идеја у којој медицина није аутономна област већ има и одређену социјалну контролу, а та контрола је да спријечимо комерцијализацију здравствене заштите и њену злоупотребу. Данас постоје многе напредне методе и истраживања које су котроверзне и захтијевају једну расправу у коју ће се укључити и социолози, теолози, филозофи и, наравно, стручњаци из области медицине“, каже Топаловић.
Симпозијум, који је отворио ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић, организован је у оквиру обиљежавања 30 година Медицинског факултета у Фочи.
„Овакав скуп није организован у скоријој прошлости“, каже декан Медицинског факултета, Дејан Бокоњић.
„Мислим да су наше високообразовне установе овим храбро искорачиле, чиме ћемо покушати са двије стране да објаснимо одређене појаве и феномене у друштву, али и да освијетлимо неке проблеме. Скупу ће присуствовати експерти из теологије, филозофије и медицине, који ће објаснити ове појмове и феномене и да покушамо доћи до заједничких закључака. Много пута смо се, као доктори, сусрели са ситуацијама када схватимо да нам је потребан заједнички став са Црквом, са стварима које се тичу и умирања, али и нових трендова који су, с једне стране обећавајући, а с друге врло опасни, као што је вјештачка интелигенција“, каже Бокоњић, додајући да су предавачи еминентни професори медицине и теологије из земаља региона и Европе.
Бокоњић истиче да у свим овим областима постоји синергија медицине и теологије.
“Рецимо у пасторалној психологији, гдје ћемо причати о улози психијатра и психолога у лијечењу болести зависности, а са друге стране улога Цркве и исповијести. Такође, оно што је веома важно, лијепо је да Црква упозори модерну медицину на неке опасности које пријете из нових трендова, а ми као љекари и научници морамо да кажемо у ком правцу иде медицина, цивилизација се развија, али неко мора да упозори на опасности”, навео је Бокоњић.
Професор Богословског факултета у Фочи Здравко Пено, који је имао излагање о вјештачкој оплодњи, каже да не постоји јединствено гледиште међу хришћанским заједницама о овом питању.
Он наводи да је римокатоличка теологија против сваког вида вантјелесне оплодње, док код помјесних православних цркава још није дошло до потпуног усаглашавања, али да све иде у правцу да је вјештачка оплодња прихватљива под одређеним условима.
“Ти услови су да је посреди брачни пар, да нема учешћа треће особе и трећи услов је да се замрзнути ембриони који остају послије оплодње обавезно употребе- значи да нема губитка људског живота, јер сваки ембрион носи у себи људски живот”, рекао је Пено.
На исту тему, само из угла медицине, предавање је одржао професор Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу Предраг Саздановић.
“Богатство овог симпозијума је на томе да ми морамо да станемо, да размислимо у ком правцу иде наука и медицина, да ставимо прст на чело и добро размислимо где идемо. Озбиљни су изазови пред нама и ови сипмопозијуми су драгоцени да се погледамо у очи и да погледамо шта радимо и у ком правцу иде наша наука за добробит човечанства”, каже Саздановић.
Он додаје да све вјерске заједнице почивају на дјеци и да ту дилеме нема, а да је етички проблем како дјеца настају, од којих родитеља и ко их подиже да буду здраве личности.
“Успех медицине је да је у претходних 45 година више од осам милиона деце у свету рођено захваљујући овим техникама. Међутим, нови изазови у вези са новим научним истраживањима постављају озбиљна етичка питања у ком правцу идемо – ко су партнери, ко су родитељи и на крају крајева ко гаји нашу децу”, додао је Саздановић.
Радови са симпозијума биће објављени у зборнику, а заинтересованим студентима биће доступни и видео снимци свих предавања, међу којима је и предавање посредством видео линка професора Јулије Нет Видовић са Православног богословског института “Свети Сергије” из Париза о ставу Цркве о еутаназији.
Благословом Његовог преосвештенства Епископа зворничко-тузланског г. Фотија скупу је присуствовала и делегација Епархије зворничко-тузланске, јереј Бранислав Недић и теолог Срђан Мастило.
