Предавањем Владике Илариона почео тродневни сабор поводом богослужбеног и културно-умјетничког прослављања Светих мученика пребиловачких и осталих херцеговачких мученика.
У оквиру прославе Светих пребиловачких и осталих херцеговачких мученика синоћ је у Храму Васкрсења Христовог у Пребиловцима служен акатист Светим мученицима, а потом је Владика новобрдски господин Иларион, викар Патријарха српског, одржао предавање на тему ”Нови завјет пребиловачки”.
Владика захумско-херцеговачки и приморски господин Димитрије захвалио се Владици Илариону што је заједно с њим дошао у Пребиловце.
”Били смо јутрос заједно у Беранама на слави Епархије будимљанско-никишиће и ево сада дошли на ово свето мјесто гдје ће нас Владика благословити и поучити”, казао је Владика Димитрије.
Владика Иларион у свом исцрпном и надахнутом предавању је истакао да су Пребиловци мјесто гдје се не потискује у неку јаму знање о најстрашнијем страдању, али се из осјећања нашег личног достојанства не потенцира толико. ”Не зато што заборављамо шта су та деца претрпела, него смо закриљени благодати које је многе надахнуо. Ја сам фасциниран овим местом. Ово је тај град сливен у једну зграду. Имао сам срећу да сам био у Јерусалиму. Овде када дођеш немаш осећај да си у Храму Христовог Васкрсења, него да је ту Јерусалим, да је ту цела Света земља, као мали град за децу, за децу која су сада у близини Христовој”, казао је Владика Иларион.
Он је навео да Херцеговци имају тежину која долази из те тајне јама над којима су одрастали.
”Ми смо тим белегом обележени. Ко жели од тога да побегне све више и дубље тоне у већу заблуду, а бежећи од те тежине себе лишава ове лепоте, јер праве лепоте нема без те тежине. Праву лепоту човек не може да доживи без муке”, навео је Владика Иларион.
Он је поручио да Пребиловци сијају истином, да се она јасно види.
”Истина се јасно види, та истина Христова која сија је привилегија коју ми имамо. Дошавши у Пребиловце ми сагледавамо истину о целоме свету, исто онако као што се сагледава истина у светом граду Јерусалиму. Тамо видите свет онакав какав јесте. Тако се и у Пребиловцима види да је истина овога света мучеништво”, навео је Владика.
Владика Иларион казао је да је желио да се у Пребиловцима разговара и размисли о тајни преображаја гдје се зло превазилази и улази у простор нове твари васкрсења Христовога гдје је гробница, јама, празна зато што се десило васкрсење и то мјесто страдања, ужаса, агоније, тријумфа сваке врсте изопачености постаје мјесто славе Божије, благодатне силе и заправо мјесто и простор и вријеме Новога завјета, простор преображене твари.
”То је путовање Цркве. Црква Божија води људе ка тој новој тари, ка Горњем Јерусалиму који треба да се сједини са овом чудесном црквом овдје која је по надахнућу Божијем подигнута. Сам пројекат је фасцинантан и она делује као град сливен у једну зграду, како се то говори у Светом писму, и као да ће ова црква да нађе своје место у вечном Горњем Јерусалиму”, каже Владика Иларион.
Он подсјећа да су мученици који су у најстрашнијим мукама имали надање на Бога и видјели и даље добро пред собом, нису имали снаге и капацитет да се баве злом.
”Као да су ступили у простор савршене слободе да човек не може да види зло, да га превиђа и презире. Мислим да су то плодови овога места и то нас уводу и у простор једног постојања, тежине која је осењена непролазном вечном лепотом, осењена вечним васкрсењем, благодатном силом Христовом кога и очекујемо. Као да су и мученици и они који су преживели, а који су такође мученици, живели и наставили да живе том благодатном Христовом силом окренути ка њему, а окренувши леђа злу”, навео је Владика.
Владика Иларион у више наврата је подцртао да не треба да се бавимо злом: ”Не треба зло као такво да постане нешто чему смо ми усмерени, па макар желели и да га предупредимо. Треба да се фактографски ствари знају, да се зна шта се десило и не треба да будемо наивни, нити немарни у вези са вршењем помена, али баш искуство људи који су преживели те јаме страшне, који су из њих изашли је било такво да се у њима није видео ни траг освете, нити тежња ни покушај да се то зло објасни. Они су пред тим злом неми, ту нема решења, нити речи да се каже, него су они само од тог зла окренути. У дубини душе, како сам чуо, су опростили. Ти људи које је та стихија захватила су најнесрећнији људи за које се треба молити, јер парадокс наше вере и нашега искуства јесте да они који су понижени и страдали, они су у слави небеској, у близини Божијој и у радости сада, а они који су тријумфовали у својој силини ту муку и беду коју су наносили другима тада, пренели су својој деци, па ови опет својој деци и то ескалира у некоме злу, које дај Боже да престане. За те људе, злочинце и њихове потомке треба да се молимо да би што мање зла било у свету. У том смислу нам је дат презир, да бисмо се трудили да презиремо зло, да се не бавимо њиме, рационално да га обрадимо, али да то никада не уђе у наше срце и да нас то мотивише и буде узроком нашег дејства, него да будемо окренути ка Богу, а зло да презиремо.”
Он је поручио да Пребиловци сијају истином, да се она јасно види:
”Истина се јасно види, та истина Христова која сија је привилегија коју ми имамо. Дошавши у Пребиловце ми сагледавамо истину о целоме свету, исто онако као што се сагледава истина у светом граду Јерусалиму. Тамо видите свет онакав какав јесте. Тако се и у Пребиловцима види да је истина овога света мучеништво.”
Прослава Светих мученика пребиловачких наставља се вечерас служењем вечерње службе са петохљебницом у Храму Васкрсења Христовог, а у недељу 6. августа у Пребиловцима ће бити служена Света архијерејска литургија коју ће служит више епископа Српске православне цркве.
Одлуком и благословом Светог архијерејског сабора СПЦ, 2022. године, Светим мученицима пребиловачким и доњохерцеговачким прибројани су и сви остали херцеговачки мученици, пострадали за вјеру православну у Херцеговини за вријеме Другог свјетског рата. Свети мученици пребиловачки и остали херцеговачки мученици празнују се 6. августа.
Извор:Топ портал
