„Косовски завет како год га окренули, како год га превртали, како год о њему причали, ми носимо у срцу. То је завет између нас и Бога Самог, и ми својом жртвом, својом љубављу, кроз овај пост, кроз чекање Васкрсења Божјег, очекујемо да поново будемо сједињени, јер то је завет који је једноставно у нашем ДНК, који се не губи, који се преноси, само се код неког оживи пре, код неког мало касније, али свако дође до осјећаја да ће се тај ген пробудити“, казао је протојереј Стево Митрић, парох новобрдски, у емисији „Векови“, која нас сликом и речју води у село Бостане, седиште Новобрдске парохије, која се вечерас у 20,10 часова (четвртак, 30. март 2023) емитује на ТВ Храм.
Видећете како данас изгледа средњовековна црква Успенија Пресвете Богородице, која је по народном предању ,,прелетела са Новог Брда у село Бостане“, како је опстала и како тече њена обнова; колико је још потребно да се заврши фрескописање које ће подсећати на њене ктиторе кроз векове: краља Милутина, Патријарха Павла и српски народ; сазнаћете занимљиву причу о младом богослову, који је дошао на Косово и Метохију и ту се, по Божјем промислу, оженио и остао да са својом супругом и децом сведочи Косовски завет; како та деца данас са својим вршњацима иду у школу и славослове Бога.
Данас у Новобрдској парохији, каже отац Стево, има око 220 домова са око 3000 Срба: „Око 240-оро дјеце има у свим школама у општини Ново Брдо, деца се рађају, највећа утјеха за нас на овим просторима. Надамо се да ћемо испунити Божји благослов да се множимо рађамо и наследимо земљу, да владамо њом.“
„Овде је заиста неким људима велики подвиг доћи на богослужења, јер црква је у центру Парохије. Нама припада и Макреш, Јасеновик, Лабљане, Паралово и нека места су од цркве удаљена 25 километара, а ширина Парохије седамдесетак километара. Да неко дође у цркву је велики подвиг“, каже отац Стево и додаје:
„Ми смо, заједно са парохијанима и осталим људима добре воље, успели да обезбедимо половину средстава за осликавање храма. Прва половина је плаћена, а од завршетка нас дели 12 000 евра и надам се да ћемо у августу да почнемо са акцијом, да анимирамо више људи, да завршимо цркву, да и ми будемо задужбинари, да поделимо задужбинарске благослове са Патријархом Павлом, са Немањићима и са народом из Новог Брда.“
У наставку преносимо део разговора са протојерејем Стевом Митрићем, парохом новобрдским:
- Ново Брдо као једно седиште имало је своју Митрополију и можемо да замислимо како је изгледао читав овај простор у то време?
– Кажу да је до данашњег Гњилана (а Гњилане је одавде 25 километара) мачка могла са крова на кров да стигне, а имамо и село које се зове Стража, које је иза првог брда које видимо овдје, где су биле главне, прве капије за улазак у град. Ново Брдо је 40 000 становника имало, а у то вријеме Рим има 30 000, Париз и Лондон по осам, девет хиљада становника. И замислите, какав је то центар био: центар културе, центар економије, центар рада, центар нових технологија…Знате, краљ Милутин штампа тањи динар него што то раде Млеци, и они њега оптужују да је фалсификатор новца, а то што наше сребро има 30% злата занемарују. Ето, како се западна елита односила према онима који нису поштовали неке њихове норме… чак су га споменули у Дантеовој комедији као фалсификатора.
- Прошли су векови, овај крај је сасвим другачији од оног времена кад смо живели у оном сјају, то наше краљевство, вера и много народа нашега… а шта је сада око нас?
– Наши су овдје ковали злато и сребро, монаси по пустињама су се молили за наш народ, наше краљеве, и нама је, хвала Богу, остало оно што је највредније – остала нам је вјера. То је оно што је најбитније. То злато које смо кроз вјеру добили, то је оно што се не може никада изгубити и наше је да то предамо следећој генерацији. А доћи ће опет врјеме кад ће Ново Брдо бити чувено, можда по некоме ко се овдје молио Богу, можда ће опет овдје прорадити рудник Трепча,… по било чему. Али, оно што ми тренутно треба да радимо јесте да чувамо нашу вјеру, наш идентитет и да водимо рачуна да наша дјеца знају за све оно што су нам преци оставили.
- Има ли наде да ће то бити?
– Наде нема нама, како владика Његош говори, ни у шта до у Бога и у своје руке…тако мислим да бих и ја реко: наде нема ни у шта до у Бога и у своје руке. Својим рукама и својим дјелима морамо светити мјеста на којима смо и ако будемо достојни наших предака и ми ћемо се наћи са њима у вечном Царству Христовом.
- Нека би то била порука нашим гледаоцима и позив да имају наде и да имају вере и да једино тако можемо да васкрснемо и да очувамо Косовски завет.
– Косовски завет како год га окренули, како год га превртали, како год о њему причали, ми носимо у срцу. То је завет између нас и Бога Самог, и ми својом жртвом, својом љубављу, кроз овај пост, кроз чекање Васкрсења Божјег, ми очекујемо да поново будемо сједињени, јер то је завет који је једноставно у нашем ДНК, који се не губи, који се преноси, само се код неког оживи пре, код неког мало касније, ал свако дође до осјећаја да ће се тај ген пробудити.
***
Ново Брдо и темељи катедралног храма Светог Николе, надомак тврђаве, сведоче историју, а „Векови“ ТВ Храм, у разговору са оцем Стевом, подсећају на неке наше духовнике који су ту долазили и служили помен Србима страдалим од Косовског боја до данашњег дана, али и колико је очинска љубав Епископа Теодосија значајна у јачању вере и опстајању.
Будите уз ТВ Храм, вечерас од 20:10 часова.
Извор: ТВ Храм
