Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цетињском манастиру, 24. април 2008. године
Прочитасмо, драга браћо и сестре, дванаест Јеванђеља, дванаест дјелова и описа записаних руком четири Јеванђелиста о последњим часовима и последњим данима Христовог живота овдје на земљи, почевши од Његовог издајства, од трагичног краја Јуде Издајника, који видјевши шта је урадио врати новац, објеси се и на пола препуче и редом све оно што се догађало са Господом, Његово суђење, Његово вођење од Ане до Кајафе, од Кајафе до Пилата и обратно. И сви они догађаји страшни, који су се са Господом догодили, све до посљедњег одломка из Јеванђеља Матејевог, када су Јевреји запечатили Његов гроб и камен који је био наваљен на гроб. Све ове описе написали су четворица Јеванђелиста. Њих двојица, Матеј и Јован, Јован и Матеј, боље речено, по реду којим су призвани, били су међу оним првим ученицима Христовим. Јован, брат Јакова Заведејева, а Матеј, онај цариник кога је Господ срeо, препознао његово срце и призвао га да иде за Њим, потом навратио код њега и чуо ријечи његовог покајања: ,,Господе, ако сам некоме учинио неправду, вратићу му четвороструко. И све оно што сам неправедно урадио, ја ћу вратити и одужити.”
А Свети апостол Јован Боговидац, онај који је најдуже живио овдје на земљи и по предању дочекао сто година свога земнога живота, у посљедњим данима живота написавши, по откривењу Божијем, на острву Патмосу у пећини која и данас постоји и која је распукла, написао Откривење Божије, ону посљедњу књигу у Новом завјету, у којој су описана не само збивања историјска и први кораци Цркве Божије овдје на земљи и њено страдање, него су описана и она збивања тајанствена која ће тек доћи до краја свијета и вијека. Други двојица Јеванђелиста, Марко и Лука, они су накнадно пришли преко апостола Петра, апостола Павла и других апостола и може се рећи да спадају у оних седамдесет ученика које је Господ такође изабрао и послао их двојицу по двојицу да проповједају Јеванђеље. Њих четворица, сваки од њих је био различитог узраста, различитог образовања. Лука и Марко су били млађи, Матеј, као што се види, био је трговац и тим се послом бавио, били су сва четворица једноставне и просте душе, као што су такви били и остали апостоли. Зато их је Господ и изабрао, те чисте, једноставне богобојажљиве душе, знајући да ће они примити Његову ријеч и да ће се она утиснути у њихова срца, као што се утискује у восак, оно што га додирне и да они неће промјенити оне Његове ријечи, него ће их предати, по својој простоти и једноставности, онакве дословно како су чули од Њега. Тако су они урадили и зато су и њихова Јеванђеља једноставна, њихови описи су прости, али су истинити од почетка до краја. Сваки од њих је написао исто оно што су други написали, али у исто вријеме сваки од њих је нешто придодао од онога што други Јеванђелист није написао.
То нарочито важи за Светог Јована Богослова, који је био најобразованији међу њима, то се види по његовом Јеванђељу, види се да је он био и зналац не само Светог писма, Откривења Божијег, Библије, ријечи пророка, него да је знао и посједовао и свјетовно знање, знање философије свога времена, али је све то он сагорио, ту и такву философију у том његовом додиру са Господом, јер се он наслонио на груди Господа. Једино је речено за њега да је он ,,ученик кога Господ љубљаше”, не што Господ није волио и друге ученике, па чак и Јуду издајника, али посебно је волио Јована управо због његове цјеломудрености, због његове чистоте, због његове безазлености, која му је дала могућност да он продре још дубље у тајну и не само да запише оне ријечи које је чуо од Господа, него да продре у тајну и смисао Његових ријечи. Треба само прочитати прву главу Јеванђеља по Јовану и видјети како је он дубоко продро у саму истину личности Господње и како је он то записао и описао, да не кажем протумачио оно што је чуо, што је видио, што је опипао и оставио и нама да и ми вјерујемо тим његовим светим ријечима.
Дакле, њих четворица, сваки на свој начин, записује оно што је видио, што је чуо или што је чуо од другог апостола и један другога надопуњују. И ријетко је и можемо чак рећи да не постоји таква књига у историји рода људскога, гдје су различити људи записали догађаје и ријечи нечије, а да постоји такво сагласје, таква симфонија између тих ријечи. Сваки придодаје понешто што је други пропустио и кроз то придодавање осликава се чудесни лик самога Господа и Његове ријечи, оне најсветије и најзначајније ријечи које су записане њиховом руком, тако јасно и тако чисто.
Довољно је само саслушати ова Јеванђеља да би преко њих препознали лик Господњи, силу која је зрачила из Њега, огромна снага која не може бити објашњена људским знањем или људском мудрошћу. Овај опис Господа и Његовог лика, све оно што је Он учинио у вријеме последњих Својих дана послије уласка у град Јерусалим, све је то тако величанствено, тако потресно, тако дубоко истинито и тако дубоко и савршено осликава Његов чудесни лик и сва она догађања која су се са Њим догодила. Прочитали смо и синаксар, па вам посебно скрећем пажњу на оне ријечи онога који је записао, некога од Светих отаца, сажето сва ова догађања, гдје он објашњава када је Господ прободен копљем, одмах је изашла крв и вода и објашњава Свети отац Богонадахнут: ,,Вода која се излила на земљу на Голготи, то је било свједочанство тајне Крштења.” Том водом која се излила из ребара Господњих, ми се крштавамо кроз вијекове, у њу се погружавамо, у њу се Црква Божија погружава и сваки који се крсти у име Христово, он прима ту воду Христову на себи и постаје једно са Њим, цјеливајући Њега распетога и Њега васкрслога и облачећи се у Њега. Та вода је знак да је Он био заиста човјек! Да није био привид, него да је био човјек од крви и од меса, као и сваки други човјек! А крв, која се такође излила са водом, она је, по ријечима Светог тумача, она је знамење Његове божанске природе. И Она је предуказање, свједочанство о светој тајни Причешћа крвљу Господњом. Крв Његова која се излила и која је, својим изливањем, освештала земљу и освештава свакога онога који се дотиче Његових рана, Његових прободених ребара. Не само апостола Тому који их се дотакао, него сва људска покољења кроз вијекове и до данашњега дана.
Дакле, четворица Јеванђелиста као да пишу једном руком, а пишу једном руком јер оно што записују није само продукт њиховог знања, него и њиховог искуства и опипа, иако они имају и тај опип, јер су видјели, чули и опипали, него је Дух Свети Онај који је њих надахнуо да тако цјеловито запишу ова догађања и да тако мудро опишу сваку личност која учествуеј у овој богочовјечанској драми Христовој. Сваки апостол је ту осликан на свој начин, не само Јуда издајник и не само Јован Богослов и не само апостол Петар, него сви заједно! Ту је осликана и Мајка на савршен природан начин, ту су и жене мироносице осликане и Марија Клеопова и све одреда. Ту је нарочито осликан Јосиф из Ариматеје и Никодим, који су били тајни ученици Христови, који се нијесу појављивали нити бранећи Га нити учествујући у Његовом суђењу, али су се појавили у пресудном тренутку да тајно од Јевреја затраже Његово тијело и да Га сахране у нови гроб. И тако редом, сваки лик је тако истинито описан, не само лик Господњи! Отуда ово свједочанство светих четворице Јеванђелиста, ово свједочанство је довољно да потврди да заиста Он Син Божији бјеше и да Он није само био обични човјек. Да свеукупно Његово понашање, и не само чудеса која је чинио и не само чињеница да када је издахнуо на крсту да се и земља и небо потресла, да су мртви васкрсавали, да се раздрла завјеса на пола до дна на храму Соломоновом, на Светињи над светињама. Дакле, не само због тих збивања и тог потреса земље и неба и громова који су се чули који свједоче о Њему да је Он заиста био нешто изузетно, него уопште свеукупни опис Његове личности показује да је Он био савршени човјек, јер ниједан човјек на земљи није се тако понашао у таквом тренутку страдања и распећа као што се Он понашао и ниједан човјек на земљи није тим својим чином, свога распећа и свога васкрсења, потресао, на такав начин, дубине неба и земље и људске историје.
Тако да је Његово рођење, Његов живот, Његова смрт и Његово Васкрсење, они су заиста вододјелница свијетова. Заиста почиње нови вијек, нови еон, нова ера, као што су чак говорили и они који су се одрицали Њега! Сјећате марксисти наши како су се одрицали, па да не би помињали Његово име онда су говорили ,,стара и нова ера”, не објашњавајући шта то представља стара ера и шта је то подијелило људску историју на два дијела. Очевидно Његова личност овако описана и овако оприсутњена међу нама, која кроз вијекове потреса сва људска покољења и потресаће до краја свијета и вијека! Зато и ми пјевамо Господу: ,,Слава долготерпљенију Твоме Господе.” Пјевамо данас и сјутра и пјеваћемо докле будемо дисали и не само ми, него сав људски род је постао нови, промијенио се из темеља и све што се догађа у историји послије уласка Христовог у људску историју и матицу живота. И данас људи се сврставају као и за вријеме Његовог Распећа, Његовог суђења и Његовог издајства, сврставају се у те двије врсте: једни су са Пилатом, перу руке у крви Његовој, други су са првосвештеницима који траже да буде разапет и који Га осуђују, трећи су са онима који су Му остали вјерни, али четврти су они који су се поколебали, јер сви Његови ученици, мање-више, издалека су гледали те догађаје. Само највјернији, Јован Богослов и Мајка Божија остали су поред Његовог Распећа, као што их и сликају.
Дакле, како су се људи сврставали у односу на Њега у вријеме Његовог Распећа и последњих дана Његовог живота и уопште у току Његовог живота, тако се и данас људи сврставају: или су за Њега или су против Њега. И заиста, по ријечима Симеона Богопримца, Он је био и остао знак о коме се расправља, знак који никога не оставља спокојним, ни оне који Га примају као Бога свога и Господа свога, ни опет оне који се одричу Њега и који Га негирају. Ни о коме у историји рода људског није толико говорено и ни о коме се толико не пише, нико толико није поштован колико Он, али нико није толико био омрзнут и прогоњен и разапињан! И сам и тијело Његово Црква као што је то Он, Исус из Назарета, Господ Бог наш и Спаситељ који је живот Свој жртвовао за живот свијета.
Дакле четворица Јеванђелиста као четири мудраца сабирају у једну мисао, једногласно, оно што су записали, дарујући нам и свима људима и свим људским покољењима чудесни опис Његовог лика и Његовог богочовјечанског дјела. Господу нашем, Исусу Христу, нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
Фото: Манастир Високи Дечани
