На Велику Суботу, у подгоричком храму Св.Ђорђа, пред сами почетак Свете Литургије, обављено је саборно крштење – 10 катихумена, који су прибројани Цркви Божијој, кроз Свету Тајну Крштења. Свети чин совршили су протојереј Мирчета Шљиванчанин, старешина Цркве и протојереј-ставрофор, Милета Кљајевић.
Светим Евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејски-намесник подгоричко-колашински.
Високопречасном проти саслуживали су браћа свештенослужитељи овог древног храма: протојереј Мирчета Шљиванчанин, старешина Цркве, протојереј-ставрофор Милета Кљајевић, протојереј Јован Радовић, јереј Блажо Божовић и ђакони Иван Црногорчевић и Лука Павићевић.
На литургијске возгласе одговарали су појци Цркве Светог Ђорђа, праћени Немањом Кљајевићем, студентом Православног Богословског факултета, у Београду.
Након прочитаног Јеванђелског зачала, словом поуке сабраном народу обратио се, началствујући свештенослужитељ, прота Гојко Перовић, који је казао:
,, Опипљиви, прави доказ, – да овај живот траје вјечно, је празан Христов Гроб.
Тамо гдје су Христови Ученици очекивали мртво тијело и гдје су мироносице хтеле да помажу по обичајима јеврејским, један леш свога пријатеља – тамо су нашли Анђеле, као становнике Царства Небескога, младиће обучене у бијелим хаљинама, младост, живот, срећу…
И свијетли празан Христов гроб…
И зато данас, како је нагласио, служимо Литургију пред Христовим Гробом, јер Олтар, сваке црквице – од оне мале у Момишићима, Храма Христовог Васкрсења, Свете Горе, Свете Земље, кијевске Лавре, Москве, до Петрограда – симболише празан Христов Гроб – подвукао је прота, беседећи у погоричком храму.
Отац Гојко је нарочито нагласио да тај Гроб није празан, већ да је он празан од смрти, а пун живота!
,, Толико у Њему има Живота, да прелива. Прелива и даје се нама. И зато долазимо да се причешћујемо тим Васкрслим непролазним Вјечним Животом. “ – указао је.
У тај Вјечни непролазни Живот, крстили су се јутрос наша браћа и сестре, казао је отац, подсетивши да су они по старом древном хришћанском обичају, провели читав Пост, постећи, иако нису крштени били, долазили у Цркву и слушали молитве и поуке Господње.
,, То је по древном обичају ране Цркве био обичај, када су се људи, тзв. катихумени, крстили на Велику Суботу, како би сјутра, на Васкрс, односно данас, приступили потпуно равноправно – Светоме причешћу. А када се човјек причести, као крштен, вјерујући човјек – он је онда пуни, православни хришћанин… све друго слиједи после “ – казао је отац, наводећи примере да, уколико ће да се моли Богу, да се вјенча, освешта кућу, слави славу, – да све то иде као надградња на овај, првобитни темељ.
,, А темељ је у Христовоме празноме од смрти, а препуноме од живота Гробу. Тога ћемо се Живота и ми, ако Бога да, причестити. !“ – нагласио је отац, завршавајући своју беседу, на Велику Суботу, у подгоричком храму Св. Ђорђа.
Елза Бибић
Фото и видео: Дарко Радуновић
