Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цетињском манастиру, 28. октобра 2018. године
Чули смо ријеч Светог апостола Павла: ,,А ја не дај Боже да се нечим другим хвалим него крстом Господа Исуса Христа, Бога мога, у којем се свијет разапе мени и ја свијету.” И додаје Свети апостол Павле да, поред тога, он ,,носи ране Исуса Христа у тијелу своме”. Тајна крста, о којој говори апостол Павле, она се осликава и у личности сиротога Лазара, о коме смо такође чули у Светом јеванђељу по Луки.
Богаташ имућан, обучен у порфиру, у уживањима проводи свој живот овдје на земљи, а Лазар у сиротињи својој, жељан да окуси од мрва са трпезе господара његовог. Умиру и Лазар и господар, и господара сахранише, како каже Јеванђелист, а Лазара однеше у наручје праоца Аврама. Лазар је понио крст Божији, крст страдања и то је оно што је њега удостојило да прође у сиротињи кроз овај живот, али и зато да заради царство небеско, да се усели у Аврамова њедра, као и апостол Павле, који носи крст Христов. И носећи крст Христов, он се распиње свијету и свијет се њему разапиње. Његов однос према свијету је однос кроз тајну Часнога крста. Он се не везује за свијет, иако живи у свијету, јер знаде да први гријех човјекoв, Адамов гријех, па онда и гријех свих људи, јесте везивање за овај свијет и за његова добра и његова богатства. Намјесто да се човјек везује за живога Бога, за Његову вјечну ријеч, он се везује за оно што је пролазно и што је ништавно и то обоготворава, као што је то учинио и овај богаташ, обоготворивши своје богатство, своје рухо, своју храну. И зато, изгубивши оно што је вјечно, Небеско царство, као што и каже у овој причи, он је вапио у оном свијету да Лазар дође њему да га утјеши. Јеванђелист каже ријечи Господње да се он не може мјешати са њима, а онда он каже: ,,Да пошаљеш некога у свијет да подсјети моју родбину да не заврше као што сам ја завршио.”
И каже прича: ,,Имају пророке. Нека њих слушају.”
A oн каже: ,,Не! Ако дође неко из мртвих, они ће се покајати.”
Ако не послушају пророке, ако не послушају Христа Бога и Његову науку, науку Његових ученика и Цркве Божије ,,и мртви да дођу са онога свијета, неће чути глас њихов.”
Зато се и Свети апостол поноси крстом Христовим. Сараспео се Христу, Ономе који се распео за њега, и који је дошао ,,не да Му служе, него да служи и да живот Свој положи за ближње Своје.” A то је и позив свакоме ономе који је сараспет у Христу, који се обукао у Христа тајном Крштења и тајном Миропомазања и који је понио крст на себе. Тако су носили крст Христов свети Божији угодници, свети Божији мученици, међу којима посебно мјесто заузима и Преподобномученик Лукијан Самосатски, кога данас прослављамо, који је живио у тегобна времена, времена гоњења Цркве Христове. А кад није Црква Христова била гоњена и прогоњена? И кад нијесу рушени храмови? Не само у ово наше вријеме кад пријете да руше храм Божији, него и кроз сву историју су рушени храмови Божији. Тако је и Лукијан живио у вријеме императора Максимилијана, римскога гонитеља Цркве Христове. А Лукијан је био изузетно образован и учен, учио је и световну и духовну науку, прoповједао је и свједочио Господа и био је, заједно са другима, мучен и страдао је. У његово вријеме двоје дјеце су узели и бацили их у котао са водом, гдје су дјеца сагорела.
А такође и његова ученица Пелагија. Она је, да не би извршили насиље над њом, скочила са зграде и мученички пострадала. Тако је и Лукијан, такође, био у тамници, гдје су га мучили и глађу и жеђу, али он је остао вјеран Господу, носећи крст Господњи и храбрећи и друге. Многи су гледајући његов подвиг и његову вјеру, примили вјеру хришћанску и пострадали. Тридесет војника, такође, су пострадали, гледајући његов подвиг и његову жртву. Такви су били и многи други свети мученици Божији. Такав је био и Свети Јован Крститељ, који је мученички пострадао и чију руку овдје цјеливамо у светоме храму, а цјеливамо и дио Часнога крста на коме се разапео Господ ради нас и нашега спасења, дио Часнога крста коме се клањао апостол Павле, коме се ми клањамо, клањајући се кроз њега и преко њега самоме Господу нашем, коме нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
