Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Ждребаонику, 13. септембра 2020. године
Зависи какво је дрво, такви су и његови плодови. Тако да шљива рађа шљиву, јабука рађа јабуку, а смоква рађа смокву. А то што се догађа са биљем које је Господ благословио, да би то биље и то дрвеће доносило плодове, исто тако је Господ благословио и људе. Сваки појединац је призван да доноси свјетлост свијету и да доноси и да рађа плода. И појединац и свака породица и свака људска заједница и сваки народ је призван да доноси плодове, а најљепши плодови који се доносе овдје на земљи, то су они плодови светости, свих врлина Божијих, али посебно светости, јер је то призив људима и земаљским народима: ,,Будите свети као што је Отац ваш свет.“ Светост је најузвишеније призвање свакога човјека, свакога људскога бића и свакога земаљскога народа. Чули смо у Јеванђељу како су ученици кренули на гору са Господом и како их је срео Господ, неки су Му се поклонили, а неки су посумњали да је то Он.
Послије Васкрсења, јављао се Својим ученицима, али ученици нијесу могли тако олако да повјерују да је Онај који је разапет и погребен васкрсао. И тешко су повјеровали женама мироносицама, а онда је апостол Тома тешко повјеровао другим апостолима, све док га Господ није позвао да се дотакне рана Његових. Тада је Тома узвикнуо: ,,Господ мој и Бог мој!“ И Господ је призвао Своје ученике да иду да проповједају истину о Њему по свим земаљским народима, да проповједају и да крштавају све земаљске народе у име Оца, и Сина и Духа Светога, и да их уче да држе све оно што је Он њима заповједио, обећавши да ће остати са њима до краја свијета и вијека. И то је оно што чини Црква Божија, Црква Христова, од апостолских времена. Непрекидно крштава све оне којих се дотакне свјетлост Божија, истина Божија, љубав Божија, све их призива и крштава у име Оца, и Сина и Духа Светога. Примају у себе Бога љубави, вјечну љубав и кроз ту љубав се уче да воле једни друге на начин на који је Бог жртвовао Себе за овај свијет. А како је Бог заволио свијет? Он је жртвовао Себе за ближње, за народ Свој. Није дошао да Му служе, него да служи и да живот Свој положи за ближње Своје, за народ Свој. Они који су Његови, и они су призвани да задобију ту и такву љубав, христолику и боголику љубав и не само да воле ближње своје као себе саме, него да жртвују себе. ,,Нема веће љубави од оне да неко жртвује живот свој за ближње своје.“ То је звање и призвање свакога човјека и свакога земаљског народа, да се жртвује за ближње своје и на тај начин испуњава заповјест Христову, љубав Христову да задобија и да том љубављу свједочи Њега као вјечну и непролазну љубав.
Први народ изабрани, који је доносио те свете плодове, био је јеврејски народ, а свети плодови јеврејског народа су патријарси, Аврам, Исак и Јаков и свети пророци, пророк Мојсије, пророк Исаија, Јеремија, Језекиљ и Данило и дванаест малих пророка, све до Светог пророка Јована Крститеља, који је посвједочио Господа већ од утробе матере своје. Када је дошла Пресвета Дјева код рођаке своје, Јелисавете, која је била у благословеном стању, Јеванђелист је записао: ,,Заигра младенац у утроби њеној.“ И проговори Јелисавета, то јест Јован је проговорио њеним устима из утробе: ,,Откуда то да мати Господа мога дође мени.“ Већ је Јован прорекао и посвједочио Христа Господа, кога је носила Пресвета Дјева у своме срцу, да ће Он бити Господ Исус, Син Божији и Спаситељ. И Свети Јован је онај који га је свједочио и својим животом и својим дјелима, као пустињак својом проповјећу, па Га је и крстио у Јордану, видјевши Га како долази и рекавши: ,,Гле, Јагње Божије, које Себе жртвује за живот свијета.“ Христос као Јагње Божиј, како Га је прорекао и видио Свети Јован, Он је онај који је заклан за живот свијета и који у царству небеском, на пријестолу Свевишњега, сједи као Јагње Божије, заклано за живот свијета и призива и сабира око Себе све оне који су Његови, које је Он призвао око Себе кроз вијекове.
Ево, рекосмо из првог изабраног Божијег народа, а онда су редом призвани сви земаљски народи да буду дјеца Божија, да постану чланови једне Свете, саборне и апостолске цркве Христове, једнога Божијега народа. Христов народ је народ који сабира све земаљске народе у то јединство, у јединство Оца, и Сина и Духа Светога, Бога љубави. Тако су сви народи земаљски, који су примили Крштење, постали Христови народи и који примају Христово Крштење постају чланови тога једнога, вјечнога, непролазнога народа Цркве Божије, која је тијело Христово, а Он је глава Цркве. Једина глава Цркве је сам Господ, а Црква свих сабраних, крштених у Његово име, то је Његов тијело.
Ми данас прослављамо све оне који су Бога прославили, који су Христа прославили, посебно у нашем светосавском народу. Данас је празник свих светих у роду српском, светосавском, Бога прославивши. Међу њима има стараца и старица, младића и дјевојака, дјеце и одраслих, свештеника, патријараха, ђакона и свих слојева заједнице, који су Бога прославили и кроз које се Бог прославио, који су Господа посвједочили својим подвигом, својим трудом, својом вјером и својом љубављу и својом жртвом. Ево, један од њих је овдје са нама, Свети Арсеније, насљедник Светога Саве, првог архиепископа и просветитеља српскога. Арсеније је његов ученик, који је Господа прославио и кроз кога се Господ прославља кроз вијекове, који је заједно страдао са својим народом, који је гоњен и прогоњен до Будима и гдје све није стизао. До манастира Довоље, тамо постоји и данас пећина гдје су биле сакривене његове мошти, па кад су откривене на његовим грудима су нашли пчелињак, пчеле које су мед донијеле на његовим грудима. Одатле је он послије пренијет у манастир Морача и у Куче, гдје је кренуо Херцеговину, а и овдје код нас се зауставио, ову Божију светињу да сабира кроз вијекове, душе жедне и гладне Христа Бога.
И не само Арсеније, него и други архиепископи и патријарси пећки, Арсеније, Никодим, Данило и Јефрем, који је био бугарског поријекла, који је био патријарх за вријеме Светога кнеза Лазара, он га је и крунисао, који није желио да буде епископ, него је живио у пустињи, поред Пећи, па су га, принудно, натјерали да прими архијерејски чин и да буде архиепископ пећки. Он се поново одрекао и поново вратио у то најтеже вријеме, у вријеме Косовске битке и великога крвопролића, 1389. године, и новог мучеништва за име Христово. Колико је оних који су у то вријеме пострадали за Христа Господа и жртвовали се за Њега и за вјеру хришћанску. И тако редом, поред њих и многи други који су страдали за Христа, међу њима и дивна дјеца заклана за Христа. Преко двадесет хиљада је само у Јасеновцу заклане дјеце, у ова наша времена, за Христа Господа. И обиљежава се тај догађај, прослављање јасеновачких мученика и страдалника. Данас се прославља и архиђакон Авакум, онај који је у Острогу, заједно са игуманом Пајсијем, био убијен за Христа. Мајка га је молила својим материнским млијеком да се привидно одрекне Христа, да остане вјеран Њему, а таквих је било случајева у историји свих светих, гдје су мајке, у бризи и љубави материнској, покушавали да их наговоре. Међутим, и ти мученици, као и архиђакон Авакум, су рекли: ,,Благодарим ти на млијеку твоме, али не на таквој бесједи.“ И она чувена изрека прије његовога распећа: ,,Срб је Христов, радује се смрти. Нема љепше и боље вјере од хришћанске.“ Није се потурчио Авакум, него је мученички пострадао, као и његов игуман и Пајсије. Баш као што су и прије тога, у древна времена, Ермил и Стратоник, пострадали у Београду, престономе граду.
И кроз све вијекове, колико је оних који су за Христа пострадали у роду нашем, а и у другим земаљским народима, да поменемо и оне свете дјевојке, Свету Злату Мегленску, која је такође одбила да се потурчи и била заклана за Христа. Света Босиљка Пасјанска је прије годину дана и званично прибројана међу свете, од које су тражили Турци да се потурчи и уда за неког од њих. Она се отказала и била заклана за Господа. А исто тако да поменемо и Свету Јаглику Пивску, која је 1943. године убијена у Пиви. Њену кућу су запалили и у њу затворили њене родитеље и њену браћу, а њу су задржали јер је била најљепша дјевојка од седамнаест година у Пиви. Заджали су је да изврше насиље над њом, али она се отргла од њих, отворила врата и сагорила заједно са њеном браћом и родитељима. Јаглика, једна Божија света душа, и колико је таквих који су кроз историју жртвовали себе за Христа Господа и који су се сараспели Њему, Христу Господу.
Ево, поменули смо само неколико њих, а још их је много у роду нашем и у другим земаљским народима, јер сви земаљски народи су призвани да буду свети као што је свет Отац наш на небесима, да крену тим Божијим путем за Христом Господом, да се крсте у Његово име, да се са Христом разапну да би са Христом васкрсли, јер као што се Христос разапео и био разапет и пострадао мученички на Голготи, али је послије тога васкрсао и ушао у живот вјечни и непролазни, вазнео се на небеса и сједи са десне стране Бога Оца, тако призива Господ све људе и све земаљске народе да сједну, заједно са Њим, у царство небеско, да се сједине са Њим, Јагњетом закланом за живот свијета. Он је Бог и Господ наш који се жртвовао за живот свијета и који призива све људе и све земаљске народе да ходе за Њим, носећи Његов крст. ,,Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе, узме крст свој и ходи за мном.“
Ево и данас, наша два брата, наш Милош и Вукашин, и они су примили Дух Христов, крстили су се у име Оца, и Сина и Духа Светога, примили су у себе Христа распетога и васкрслога и силу његову, родили се Духом Светим и водом, рођењем за вјечни и непролазни живот. Ово рођење од мајке је рођење за овај свијет земаљски и пролазни, припремо за оно истинско и право рођење, а то рођење и јесте она Света тајна крштења, рођење Духом Светим и водом, рођењем за вјечни и непролазни живот. То јесте тајна Крштења, то јесте и радионица вјечнога живота, Црква Божија, Црква Христова, једна света, саборна и апостолска, у коју су призвани сви земаљски народи, сви људи да доносе истинскога и правога плода. Дрво се по плодовима познаје, а Црква је Божија дрво, Божијом руком засађено и та Црква Божија доноси плодове и урађа плодове кроз вијекове и у наше дане, а тако ће бити и до краја свијета и вијека.
Господу нашем, предивноме и чудесноме у Своме Старом и Новом завјету, дивноме и чудесноме у светим пророцима, светим апостолима и свим светима свих земаљским народима кроз које се прославио, Њему нека је слава и хвала, у вијекове вијекова. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
