Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цетињском манастиру, 2. септембра 2017. године
Нека је на здравље и на спасење Свето причешће Тијелом и Крвљу Господа Бога и Спаса нашега, нека је благословено и ово сабрање наше дјеце из Црне Горе, који су овдје дошли поред овога најдивнијега дјетета Црне Горе, Светога Петра Цетињскога, да се саберу, да их овдје Господ пољуби и цјелива. Има ли ишта љепше од тога да дијете цјелива свога оца, и да отац цјелива своје дијете, и мајка када цјелива своје дијете и дијете када цјелива своје дијете. Има! То је чудесно и дивно, а још је љепше ово да Господ Бог цјелива нас. У Светом причешћу нас сам Господ цјелива и грли, а и ми Њега цјеливамо и грлимо и од Њега се учимо правом знању. Од оца и од мајке примамо овај хљеб земаљски, који нам је потребан да се хранимо, од учитеља овдје примамо ово знање из разних наука и то је све Богом благословено. Али у овој школи, у Божијој школи, у Цркви Божијој, овдје се прима хљеб живота, онај хљеб који нам даје не само земаљску мудрост, него мудрост вјечну, непролазну мудрост и знање и науку.
Такав је био пророк Самуило, кога данас прослављамо. Није случајно да баш данас, када је овај осамнаести сабор наше дјеце Црне Горе, прослављамо пророка Самуила. Мајка његова, Ана, вапила је Богу да јој подари дијете. Вапила је, а тамо је био ондашњи првосвештеник па је види како она не говори, али уснама мрда, па јој каже: ,,Жено, јеси ли се ти то напила јутрос па се тако понашаш?!”
А она каже: ,,Нијесам се напила од вина, него сам пијана од туге. Вапим Господу да ми да плода, да ми да дијете.”
И онда је Бог благословио и родили су Ана и Елкана, њен муж, пророка Самуила, који није учио оне школе које ми данас учимо, а треба да их учимо. И призивамо Духа Светога да просвети све ђаке, прво вас овдје, па онда наше ђаке богословије, па онда све ђаке, јер почиње школска година. Да просвети све ђаке знањем и мудрошћу и да им подари вјечну науку. Дакле, Самуило је учио ову школу самога Бога и то је записано у Књизи Самуиловој. Каже тамо у Књизи Самуиловој како је Ана обећала Самуила Богу. Рекла је: ,,Дај ми Господе дијете, а ја ћу га Теби посветити.”
И тако је и учинила и Самуило је био при храму и послије био судија и пророк. Самуило је био са првосвештеником, као мали, при храму и у једне поноћи је чуо неки глас. Он је мислио да га зове Илија, првосвештеник. ,,Што си ме звао, оче?” пита га Самуило.
,,Нијесам те ја звао.”
И Самуило се врати и опет чује глас: ,,Самуило, Самуило.”
И он опет оде до првосвештеника и пита га: ,,Оче, што ме зовеш?”
,,Нијесам те ја звао, дијете.”
И трећи пут га је исто тако звао глас и отишао је код првосвештеника, а онда је првосвештеник видио да се њему сами Господ јавио. И онда му је рекао: ,,Када поново чујеш тај глас, одговори: Говори, Господе, слуша слуга Твој.”
Е, Самуило је тако рекао и Господ је почео да му открива тајне и о првосвештенику, о његовим синовима, о изабраном народу Божијем. Открио је тајну пророку Самуило и добио је то знање од Бога. Е, ми идемо у школу да стекнемо ово знање из разних наука, а овдје долазимо да стекнемо оно савршено знање, знање о Богу, да задобијемо вјечну мудрост! Тако је урадио и Свети Петар Цетињски и он је као дијете од дванаест година дошао у ову светињу. А данас је и светитељ и отац читавог народа нашег! И његов синовац, Петар Ловћенски Тајновидац, који је написао Горски вијенац, њега је са дванаест година позвао његов стриц да дође овдје и он је учио науку Божију и друге науке и постао је један од најмудријих људи.
Е, дај Боже, да и ми који смо се сабрали, попут пророка Самуила, попут Петра Цетињскога, Петра Ловћенског Тајновица, да учимо и ова знања у школама и да поштујемо своје учитеље, али прије свега и изнад свега да задобијамо мудрост Божију и вјечно знање, молитвама Светога Петра, пророка Самуила и свих светих, у вијекове вијекова. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
