На данашњи дан, 3. октобра 382. године окончан је Готски рат склапањем споразума о савезу између римског цара Теодосија I и Гота.
Готи су били источногерманско племе поријеклом из Скандинавије. У II вијеку Готи су напустили своју прапостојбину која се налазила негдје на територији данашње Шведске и кренули ка југу. Прво су прешли Балтичко море а затим су слиједили ток Висле да би потом ушли у предјеле око Дунава. Дунавом су стигли до Црног мора. На свом путу оставили су за собом многа сродна племена: Скире и Гепиде на Висли, Херуле и Руге у Померанији, Бургунде у долини Лабе и Вандале на ушћу Дунава. Успут су изгубили етничко јединство што је било последица унутрашњих сукоба. Након коначне подјеле, Остроготи су се населили на истоку, између Дона и Дњепра, а Визиготи на западу, између Дњепра и Тисе. Готи су 267. године започели прву велику инвазију Римског царства. Читаве провинције су биле скоро потпуно опустошене: Македонија, Понт, Азија. Једна група Гота је успоставила независно краљевство у Дакији. Ти су Готи добили назив Визиготи (Западни Готи). Друга група Гота, Остроготи (Источни Готи) успоставила је краљевство дуж Црног мора. Остроготи су остали у старом краљевству, а Визиготи су се преселили на подручје Дакије. Не зна се колико су дуго остали, с обзиром да су били полуписмен народ. Око 370. године Хуни су упали у краљевство краља Херманарика и растјерале сва готска племена, због чега се краљ убио. Остроготи и Визиготи су били уједињени у VI веку под вођством остроготског краља Теодорика Великог, јунака германске епске поезије, једне од главних личности Европе након хунског расула. Готи су радо прихватали технолошке новине, као што су узде, лук и стријеле, јахање и нове војне тактике засноване углавном на коњаницима наоружаним стријелом и луковима. Овим напретком и богатством стекнутим кроз трговину са Римљанима, Готи су се претворили врло брзо у велику силу која се истицала од осталих германских племена, што је довело до тога да постану проблем за Римско царство. Готски језик припада групи германских језика који су изумрли. За разлику од других источногерманских језика од којих су до данашњих дана остали само трагови (поједина властита имена и понека именица), готски језик је стигао до нас у фрагментима превода Библије. Међутим, осим Библије, Готи немају других записа на свом језику. Прије преласка у хришћанство, нијесу ништа биљежили, нити су имали писмо. Византијски цар Јустинијан је предузео напад на Далмацију, повратио Салону и избацио Остроготе из региона. Са пропашћу Остроготског царства, Готи су нестали са историјске сцене. Највјероватније је да су се стопили са римском цивилизацијом. Група која се најдуже одржала били су Остроготи са Крима који су изгубили независност пред турском најездом. Њихов језик је потпуно нестао тек у XVIII вијеку.
Приредио: Миомир Ђуришић
