У Богољубском мушком манастиру, у Владимирској епархији налази се верна копија чудотворне иконе, насликане на захтев кнеза Андреја Богољубског, који ју је понео са собом пресељавајући се из Вишгорода у Ростов. Касније, икона је добила назив Богољубска.
У спомен на чудесно пројављивање Богородице 1157. г. кнез је установио да се једном годишње врши празновање, и то 1. јула по новом, односно, 18. јуна по старом календару.
Чуда
Путовање се одвијало неометано до места где се сада налази Богољубов манастир, недалеко од града Владимира, низ ток реке Кљазме. Ту су као укопани, стали коњи који су носили икону; коње су променили, али и нови се нису хтели померити с места. Тада су на савет кнеза, одслужили молебан пред чудотворном иконом. Сам кнез се дуго молио на коленима и у сузама, узалуд, коњи се не померише с места. Кнез се потом удаљио у свој шатор и молио насамо а пред зору је заспао и удостојио се чудесног виђења. Пресвета Богородица му се јавила са свитком у десној руци и рекла му да икону узме из Вишгорода и постави у Владимир а да на овом месту чудесног јављања подигне храм Рождества Богородице и манастир за монахе. Благочестиви кнез заиста подиже храм и нађе искусног иконописца и рече му да наслика Богородицу у том молитвеном виду, како му се јавила.
Изображење
Икона је насликана у изванредном грчком стилу у целој фигури са свитком у десној руци и са левом руком подигнутом ка Спаситељу као да је на молитви, док је Андреј насликан пред Њом на коленима у молитвеном ставу.
Године 1820. владимирски грађани су Богољубску икону украсили сребрно позлаћеном ризом, венцима од драгог камења и бисерима.
Место где му се јавила Богородица кнез је назвао Богољубивим или Богољубским а близу новоподигнуте цркве и манастира основан је град Богољубов.
Године 1771. установљено је у част Богољупске иконе ново празновање као успомена на чудесно избављење града Владимира и његове околине од смртоносног поветарца. Као успомена на ту чудотворну моћ Богољупске иконе установљен је Крсни вход за време кога се ова света икона 21. маја из Богољубивог манастира превози у Владимир одакле се 16. јуна враћа.
Данас, познате чудотворне иконе Богољубске Мајке Божије су оне које се налазе у Котлови, у Москви у Усмани и у Угличу.
Елза Бибић
Литература
Тихомир С. Илијић: „Велича душа моја Господа“, ВИЗ Београд, 2002. г, стр: 162;
