Рађање и одгајање деце тема је изузетно комплексна коју су разни научници обрађивали. Православни свештеници дотичу је се често, избегавајући притом да говоре о полности, као нечему што претходи и условљава рађање. Вероватно услед бојазни да не скандализују и удаље вернике од Цркве. Насупрот њима, римокатолички клирици без устезања говоре против предбрачних полних односа, абортуса и контрацепције. Јер, њихове штетне последице присутне су у животу савременог човека, рекао је протојереј-ставрофор др Драган Милин на трибини„Хришћанско схватање рађања и васпитања деце“, коју је у Ваљевској гимназији приредила Светосавска омладинска заједница.
Брачни односи у периодима менструалног циклуса и после порођаја дефинисани су још у Мојсијевом законодавству. О контрацепцији, абортусу и његовом кажњавању, нема ни речи. Вероватно због тога што их није ни било. Старозаветне жене су се утркивале која ће имати више деце јер ће их мужеви више волети. Ново доба, нажалост, у знаку је сасвим другачијег тренда.
– Данас, жене у Србији чине све да не остану трудне до 35., односно да остану после 35. године. Бог је створио свет и човека, благословивши га рађањем. Човек је, дакле, сатрудник Божји у стварању живота. Да ли је рађање избор или дужност? Хришћански став је да је то наша обавеза. Човек верује да зна шта је за њега добро, а Бога моли да му помогне да до тога дође. То је погрешно. Вољи Божјој се треба препустити. Многи парови су уверени да име је довољно једно или двоје деце. Кажу, више од тога не би могли да одгајају. Како знају, кад нису ни пробали? Имам седморо деце и ни после једног нисам размишљао на тај начин… У исповестима запажам да многи млади људи не знају да су предбрачни односи грех. Кажу, сви тако раде. Није баш тако, будући да су анкете на београдским факултетима показале да се 10% академаца „чува“. Људи желе да се сакрију у множини. Свештеници то не говоре младима јер је демоде – пренео је прота др Драган Милин део свог свештеничког и родитељског искуства верном народу Ваљева.
Последњих година, на телевизији се рекламирају антибеби пилуле. Деци се у школама деле презервативи, чиме се пропагира промискуитет („имајте сигуран секс“). Завладао је тренд избегавања рађања деце. За благословено стање често се каже „закачила“ или „заглавила“. Какви ружни изрази за зачетак новог живота, сматра др Милин.
Бела куга је прворазредни проблем Србије. Сваке године бележимо 50 хиљада становника мање. То је један осредњи град.
– Да бисмо успели да се обновимо требало би да сваки брачни пар у Србији има четворо деце, а то је реткост. Ако Срби неће, нестаће. И то је Божја правда. Нестаћемо као Хазари, Готи… Немачку обнављају Турци, Француску Арапи и Азијати. Наше мањине, рецимо Словаци, Мађари и Русини, су горе од нас. Углавном имају по једно дете. Спас је можда у Кинезима, који би примили православље и саживели се са нашим националним идентитетом. Онда би било Срба, али жуте боје – констатује полушаљиво др Драган Милин.
У Србији институција брака је у озбиљној кризи. Нико не жели да се одрекне конформизма родитељског дома. За десетак година, бебе ће се рађати и без мужа, и без полног односа – вештачком оплодњом. Неплодност је, такође, велики проблем. У Србији тренутно 200 хиљада парова чека на вештачку оплодњу. Када се узме у обзир и одлазак великог броја младих у иностранство, премали број новорођене деце нимало не чуди.
– У телевизијским прилозима обично гледамо неке тужне породице са више деце па се људима чини да је тешко тако живети. Напротив, више деце подразумева низ предности. Примера ради, у мојој породици, ако би некоме затребала крв, моја четири сина дођу са по једним другаром и то је већ осам давалаца. Увек би се брзо заиграли и никада није било љубоморе међу њима, како зна да буде између два брата и две сестре – закључио је прота-ставрофор др Драган Милин.
Др Драган Милин децу је васпитао у духу вере, али их је постепено у све уводио, кратким упутствима и молитвама. Да, како каже, не изазове контраефекте. Данас, са осмехом каже, има једног ђакона (ђакон мр Сава Милин, асистент на Богословском факултету у Београду, нап. аут.). Нарочито га радује то што је неколико породичних пријатеља, подстакнуто примером њега и супруге, проширило породицу, одлучивши се за друго или треће дете. Доказ је да је све могуће, каже др Милин. Господ ће нам дати шта нам је потребно. Само треба да имамо храбрости и пробамо.
Ј. Ј.
Извор: Епархија ваљевска
