Вече Матице Српске и промоција антологијске едиције „Десет векова српске књижевности” показало је да је Трг од ћирилице манифестација истинског књижевног стваралаштва. Није ово скуп испразних и доконих људи, већ личности које су посвећене литератури, нашој нацији и вјери. Овакви сусрети писаца имају вишеструку садржину, која се не огледа у декларативним изливима прејаких осјећања и жеља, већ у промишљеном литерарном сагледавању овог тренутка у миленијумском животу нашег још једном раскомаданог народа.
Бесједа академика Мира Вуксановића, директора Издавачког центра Матице српске, дописног члана САНУ и професора филозофских наука др Драга Перовића, предсједника огранка Матице српског у Црној Гори, показје да је свако вријеме разумним и свјесним писцима одређивало и понашање и обавезе, а они су их испуњавали у границама властитих снага и могућности. најстарије српске научне књижевне и културне иституције.
[pullquote]
Књижевност Дубровника је и српска
У едицији се нашла и поезија и проза Дубровника и Боке Которске, јер „та књижевност припада српском корпусу”.
– Мада ми не споримо ни Хрватима право на њихов дио, иако је, као је писао Милан Решетар, рођени Дубровчанин, овај језик се зове српски или како су Дубровчани говорили „наш”. Било је оштрих протеста Хрвата и овај пројект је је у Хрватској назван „новим бомбардовањем Дубровника”, а хрватско министарство културе је препоручило Министарству културе Црне Горе да реагује, јер им наводно узимамо Његоша и књижевност Боке. Ови су, испуњавајући ту препоруку, протестовали, али ми смо једним саопштењем објаснили чији је то књижевни корпус.
[/pullquote]
– Престављамо ову капиталну едицију у Херцег Новом, граду гдје су стварали Иво Андрић, Симо Матавуљ, Михаило Лалић, Стеван Раичковић. То је град гдје је рођен Марко Цар, то је мјесто гдје су умрли Марко Миљанов и Миодраг Булатовић, гдје се васпитавао Његош. То је мјесто гдје би требало да буде почетак сваког разговора о српској књижевности. Зато ми је драго што њихова имена говорим овдје на Тргу од ћирилице, мјесту које треба да постане и остане острво ћирилице у латиничном мору – рекао је академик Миро Вуксановић.
Он је подсјетио да се ове године заокружује 1.355 година откако су браћа Ћирило и Методије богослужбене књиге превели на старословенски језик и писмо, које је Вук савршено уобличио са 30 слова.
– Част ми је говорити о највећем подухвату у српској култури када је ријеч о издаваштву. За шест година објављена су 72 тома на 35.000 страница, са 3.200 карактера по страници, од Светог Саве, Стефана Провјенчаног, Доментијана и Теодосија, усмене књижевности, до писаца који сада стасавају. Хтјели смо цјеловит подухват, да темељник буде на сваком нашем тлу. Да нико не упери прстом на то што радимо, и да то траје. Кренули смо од Светог Саве, његових књига, списа и писама, преко Светог Симеона, монахиње Јефимије, Јелене Балшић. Четири књиге смо објавили и пету припремили најстарије наше књижевности. Окупили смо питалице, пословице, загонетке, све што искушава нашу мудрост и памет. Дали смо антологиу лирских народних пјесама, у којој се стих за стихом, као дукат за дукатом, ниже. Затим смо сакупили баладе уз које су наше мајке и мајке наших мајки лиле сузе за болним Дојчилом и другим знаним и незнаним јунацима – нагласио је, између осталог, Вуксановић.
Он је истакао да у овом пројекту није било идеолошких или других ограничења и да је критеријум био само књижевна вриједност. Новац је стигао од претплатника и људи који су рекли да та едиција потребна и да људи, посебно у дијаспори, знају ко су и одакле су. Министарство културе Србије се оглушило о наш пројекат, сматрајући га мегаломанијским – казао је Вукасовић.
Учешће на Тргу од ћирилице је обавезујуће јер је у Црној Гори на дијелу беспризорни прогон ћирилице и њене споменичке грађе., навео је Драго Перовић.
– Иако је и латиница наше писмо, њена апсолутни примат је тирјански, јер нас осиромашује за непроцјењиво благо. Разрачунавање не само са ћирилицом као писмом већ и са богатим ћирличним културним наслеђем је болно. Едиција „Десет вјекова српске књижевности” је оно што је Ниче назвао монументалним односом према историји – казао је, између осталог, Перовић.
Здравко Шакотић
Извор: Дан
Видео: Нови ТВ
[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/19304/13_08_2016_trg_od_cirilica.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]




















