У недјељу, 26. јула, на Осму недјељу по Духовима и на празник Сабора Светог архангела Гаврила, Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, служио је Свету архијерејску литургију у капели Светог архангела Гаврила у Старој Марчи, поводом славе древног манастира Марче.
Епископу Кирилу саслуживали су јереј Драган Топић, парох нарћански, јереј Угљеша Пилингер, парох вараждински и ђакон загребачки, Миладин Андрић.
По прочитаном Светом јеванђељу, Преосвећени Владика Кирило подсјетио је на историјски значај манастира Марче, који је био прво епископско сједиште Српске православне цркве на простору сјеверне Хрватске. Изразио је жаљење што манастир, усљед сложених историјских прилика и недостатка међусобног разумијевања и толеранције, није сачуван до данас.
Говорећи о Светом архангелу Гаврилу, владика Кирило га је назвао благовјесником Божијих тајни и подсјетио на његово служење у дјелу спасења, а нарочито на благовијест о оваплоћењу Сина Божијег.
Осврнувши се на спомен светих отаца првих шест Васељенских сабора, Епископ Кирило је нагласио да догматско учење Цркве није нешто споредно нити плод људског мудровања, већ темељ вјере и спасења. Подсјетио је да су свети оци, суочени са учењима која су нарушавала истину о Светој Тројици и Господу Исусу Христу, чували вјеру која је Цркви једном заувијек предата.
„За ту вјеру отаца пролило се много мученичке крви да би она била посвједочена и сачувана. Она није нешто споредно, него један од главних стубова на којима се зида спасење наше душе“, рекао је Владика Кирило.
Говорећи о осуди Аријевог учења на Првом васељенском сабору, истакао је да су оци бранили истину о Христовом божанству прије свега ради спасења човјека: „Ако Христос није Бог, онда ни ми нисмо спасени.“
Говорећи о Четвртом васељенском сабору, Владика је подсјетио да су у Господу Исусу Христу сједињене божанска и човјечанска природа, несливено, непромјенљиво, нераздјељиво и неразлучно. Нагласио је да је Христос примио људску природу, преобразио је, исцијелио и узнио, показавши тиме какво је достојанство Бог даровао човјеку.
Владика је позвао вјерне да проучавају историју васељенских сабора и учење светих отаца, нагласивши да је познавање вјере од суштинског значаја за хришћански живот.
„Вјера је најзначајније занимање нашега живота. Остало је потребно, али је споредно“, поручио је Епископ Кирило.
Говорећи о истинској слободи, нагласио је да она не значи чинити све што човјек пожели, него ослобађање од гријеха и усаглашавање људске воље са вољом Божијом. „Суштинска слобода је у Христу. Ко проникне у ту тајну, осјетиће духовно олакшање и слободу од гријеха“, рекао је владика Кирило.
По завршетку богослужења благословени су славски дарови, а дружење окупљених настављено је за славским ручком.
****
Манастир Марча подигао је митрополит дабробосански Гаврило Аврамовић када је, заједно са седамдесет монаха, пребjегао из Босне, из манастира Рмањ између 1578. и 1588. године. Манастир је био посвећен Светим Архангелима и био је центар духовног живота православних Срба на подручју Вараждинског генералата. Као такав постао је мета у то вријеме изразито снажне аустроугарске политике унијаћења. Тако је у манастир 1671. године доведен први унијатски епископ. Тек 1737. године Марча је враћена Српској Православној Цркви да би, већ наредне, 1738. поново била предата у руке унијата. Православни народ није могао да прихвати чињеницу да се светиња поново одузима те у ноћи 17/28. јуна 1739. године Марча бива запаљен како би било спријечено насилно усељавање унијатских монаха у њега. Исте године почиње обнова манастира Марча која је настављена, мање или више успјешно, током наредних неколико година. Бечка политика унијаћења, која није јењавала, довела је до поновног насилног одузимања манастира 1753. године.
На молбу српских вођа, царица Марија Терезија у Марчу не насељава унијатске монахе него латинске монахе пијаристе, који су се из манастира убрзо одселили. Послије њиховог одласка манастир је постепено пропадао до потпуног урушавања.
