Празник Светих и Првоврховних Апостола Петра и Павла – Петровдан, у присуству великог броја верног народа, празнично је прослављен 12. јула по грађанском (новом) календару, у Цркви Св. Великомученика Георгија, под Горицом.
Ни велике врућине нису сметале да се верници окупе и достојно доврше Апостолски Пост који је трајао 15 дана – током којег су се припремали постом, молитвом и исповешћу.
Тим средствима, као укротитељима тела, ума и срца, долазимо до оног неопходног и најважнијег, оног унутарњег поста који води очишћењу срца од свега онога што је препрека ка задобијању плодова Благодати Духа Светога, којима су Христови изабраници били преизобилно испуњени и те тако добијене дарове изливали на остале своје ученике, не би ли и они проговорили Истином, Љубављу и Радошћу – која је проговорила у срцима Светих Апостола, првих Христових ученика а који су по Његовом Дару и Звању и Његовом Благослову, после Силаска Духа Светога, кренули по свету, да проповедају – не себе, – већ Христа Бога.
Јер обично образовани људи проповедају себе и оно што они мисле да је мудрост.
Зато је Христос бирао не мудре од овога света, већ људе чистога срца који кад су се срели са Њим, износили су из свога срца оно што су добили.
Та власт коју им је Господ дао, преносила се до данашњих дана – апостолским прејемством. Апостолском наследношћу.
Стога је Црква и сав Њен духовни живот истоветан у сваком историјском времену и на сваком месту.
А то јединство се огледа управо у Литургији, у Сабрању Цркве.
Овим празничним Богослужењем, началствовао је протојереј – ставрофор Милета Кљајевић уз молитвено учешће, протојереја – ставрофора Милуна Фемића.
Празнично благољепије увеличано је појањем мешовите певнице овог Храма.
По прочитаном Јеванђељу, сабраном народу празничном беседом обратио се о. Милета Кљајевић, истакавши, да данас прослављамо оне који су Христово Јеванђеље проповедали у једно незнабожачко време, велике мисионаре који су велики број народа привели Христовој науци, прогањани, хапшени, злостављани, пролазећи кроз буру различитих искушења. Отац је посебно издвојио двојицу Првоврховних међу њима а које данас прослављамо, – Петра, рибара, човека из народа, нешколованог и брзог на језику и делу, темпераментнога духа, који је као такав, огњен, мученички пострадао, разапет наопако, проповедајући Христа, Јеврејима, 67.г. И другога – Павла таршанина, некадшњега Савла, окорелог непријатеља хришћана, гонитеља, који се толико преобразио Господњим јављањем на путу за Дамаск, да је постао највећи проповедник Христа међу незнабошцима у Азији и Европи. Затим је истакао, да Павла ни највећа страдања нису спречила да проповеда Христа, да је могао на крају да каже ,,не живим више ја, него Христос у мени “. И он је као и Петар страдао исте године у време цара Нерона, посечењем мачем. Додао је, да ми данас прослављамо Петрову чврстину духа и Павлов разум, те их зато Св. Јован Златоуст с правом назива стубовима истине и тврђавом Васкрсења.
Пред верни народ који се усрдно припремио за присаједињење са Телом и Крвљу Христа Бога нашега, – изнета су два Света Путира, због великог броја причасника.
Након благодарствених молитава по примању Светих Христових Тајни, о. Милун Фемић, пререзао је славски колач данашњим свечарима.
Свима својим изабраницима, у почетку 12-ци, а касније 70- ци, Христос је предвидео мученичко страдање и смрт Њега ради.
Пошто је управо завршен Пост у част Свих Светих Апостола, не можемо да их овде укратко не поменемо.
Поред Апостола Петра и Павла ту је и Првозвани Андреј (брат Петров) који је проповедао у Византији, Тракији, Русији, земљама дунавским, око Црног мора у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где је и пострадао распет на крст у облику слова X, те је тако до дана данашњег, остао назив, Андрејевски Крст.
Св. Апостол Јаков, кога морамо поменути, без обзира што је убројан међу 70 Апостола, је био први Епископ Јерусалима. (дан данас га Јевреји поштују и називају Јаков Праведни). Саставио је прву Литургију коју је касније скратио Св. Јован Златоусти. Каменован је у истом том Јерусалиму у коме је тако неустрашиво проповедао Христа.
Љубљени ученик Христов, – Јован, звани Богослов, је онај који једини није мученички пострадао. Протеран је на острву Патмос, где је од самог Господа, добио Откровење. Жив је легао у гроб, око 100 г.свог живота из кога његови ученици, нису могли наћи тело.
Његов брат по телу – Јаков (Зеведејев), проповедао је Јеванђеље у Шпанији, где је такође мученички пострадао, посечењем.
Св. Апостол Филип, проповедао је у Азији и Грчкој. Разапет је наопако у Јерапољу Фригијском.
Вартоломеј илити, Св. Апостол Натанаил, проповедао је Јеванђеље Божије у Азији, Индији и Јерменији где је и мученички скончао разапињањем, драњем коже и посечењем.
Св. Апостол Тома је проповедао у Индији. Скончао је са 5 копаља у своме телу. По Пет Рана Христових.
Јаков (Алфејев), иначе рођени брат Апостола Матеја, проповедао је у Мисиру где је и разапет.
Св. Апостол Тадеј, проповедао је по Јудеји, Самарији, Галилеји, Сирији, Арабији, Месопотамији и Јерменији. Разапет је и избоден стрелама у пределима око Арарата (у дан. Турској).
Симон кананит, звани зилот, због своје огњене ревности је такође разапет. Проповедао је у Африци и у Мауританији.
Св. Апостол Матија, који је жребом изабран након издаје Јуде Искариотског, је каменован, па мртав посечен секиром. Сматра се да је и у Македонији проповедао, али најпре у Јудеји и Етиопији.
Е управо ови служитељи Његови, као и оних 70, и бројних исповедника и мученика кроз векове, јесу они који сачињавају Цркву, који су у вери на Њега темељили свој живот. Који су се око њега сабирали и од Њега примали снагу и моћ, силу и живот.
То њихово сведочанство преносили су и наши светитељи из рода српскога, који су чували веру православну и преносили је с колена на колено, и у најтежим животним околностима.
Већ неколико година при Храму Св. Великомученика Георгија, овог најстаријег Храма МЦП, оформљена је школа веронауке и црквеног појања, коју воде вероучитељица Снежана Поповић (за нешто мало старије полазнике, у просторијама Т.Ц. ,,Александар“) и вероучитељица Душка Станишић (за основце и средњошколце у просторијама на Старом Аеродрому, која броји око 60-ак полазника). За оне најмлађе полазнике, (узраста 4-11 г. којих већ има око 20-ак), баш на Св.Бенедикта Нурсијског, још једног ученика Христовог, оформљена је школица под називом ,,Св. Ђорђе“, која се одвија у просторијама самог Храма, непосредно након Евхаристијског Сабрања, коју води вероучитељица Надица Радовић.
Часове црквеног појања такође, дужи низ година, воде протојереј Јован Радовић као и вероучитељица (дипл.теолог) Снежана Поповић.
Пошто је у току школски распуст, часови се тренутно не одржавају, те се са почетком нове школске године, очекује наставак служитеља Његових у пастирском служењу Богу и људима Његовим, – а све у Славу Његову.
Елза Бибић
