Када је дах Створитеља у Адаму био принуђен да одступи пред смрћу, нико и ништа није могло да опет врати у енергију ову покретачку силу која је тијело и кости преобратила у човјека.
Петсто година прије јутарњег обиједа те прољећне Недјеље, када је налик на огњене језике Дух Божији сишао у просторију и на ученике, један пророк, Јоил, видио је голе кости, раширена мртва тијела и глас који је откривао велики План изливања Духа и остваривање пророштва људима. Толику снагу имале су те богоизабране ријечи које су прошле вјекове и нашле су одмора у хукању Утјешитеља, и са значењем су дошле до изражаја код Првоврховног Петра.
Ово пророштво, сва пророштва, цијело Писмо, Богочовјечанско лице Господње, Тајна Цркве, и све остало, могу се испитати и анализирати а и разумјети, и што је најважније доживјети, једино Духом Светим. Тај Свесвети Дух, необориво Господње обећање, је оно што је преобразило страх у исповиједање, виђења у догађаје, неодлучност у смјелост, поимање у проницљивост, земљу у Едем, одсуствовање у сапутништво и заједништво, једну малу групу у “једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву “.
Ово “страно виђење“, онако како би га свијет појмио није ништа друго него обнављање Творца и твари. Толико много се удаљило ремек дјело али није успјело да побјегне од бриге свога мајстора Који је све урадио како би успјело оно највеће: да живи у вјечности човјек у јединој Тројици и Бог у насљеђу Своме на земљи, у вољеној Цркви, нашој Мајци, у нашем животу, дах који орошује пећ грјеховну.
Онај који ово има на уму, тај нека чује шта то Дух говори Црквама…!
Григориос Франгакис
Са грчког: Василије Ускоковић
Извор: amen.gr
