У петак увече, 20 новембра, у манастиру Архангела — обитељи Дохијар на Светој Гори — почело је чувено богослужење у част престоног празника. Према традицији оно траје скоро дан и ноћ — 21 час.
Служба на дан Собора Архистратига Михаила и осталих бесплотних небеских сила траје, са малим прекидима, двадесет један час: од 16.00 до 13.00 часова сљедећег дана, саопштава AgionOros.ru.
Дакле, служба почиње 20. новембра у 16:00 часова. Око 20:20 часа почиње читање паремија. Негдје у 22:00 врши се освећење хљебова. Пјесму «Богородице Дјево, радујсја», по правилу, поју у 8 гласова, и то траје скоро 40 минута.
У 23:30 послужује се освештани хљеб — јасна је улога освећења хљебова на Свеноћном бденију: ради поткрепљења вјерника на дугом богослужењу.
Приближно у петнаест минута до поноћи почиње Полијелеј. Око два иза поноћи, послије шесте пјесме канона, чита се акатист Архангелима.
У 04:30 окончава се свеноћно бденије, сви се разилазе да се одморе, да би се након два сата сабрали у храму на литургији.
Богослужење се завршава у тринаест часова 21. новембра, али послије тога иде литија, тако да се све завршава око четрнаест часова. На тај начин, људи се моле скоро дан и ноћ.
Без обзира на упозорење о могућем прекиду поморског саобраћаја са Светом Гором, у Дохијар је стигло мноштво поклоника из Грчке, Русије, Украјине и других земаља, а међу њима и викар Кијевске митрополије, намјесник Кијевског Тројицког Јовановског манастира, епископ обуховски Јона и око десетак свештеника из Украјине. Послије службе митрополит Јона је казао:
«Ко од нас може рећи да има такве врлине које је сада спреман да положи на престо Божији? Ко се према себи односи критички, ко се свјесно исповиједа, тај зна да су његова дјела, заправо, жалосна, и да он ништа не може принијети Христовим стопама. Ипак, свако од нас је у стању да принесе «плод уста» величајући име Господње. Можемо у некој мјери да славимо Господа ријечима.
Прошле године вечерње и јутрење богослужење мање-више сам издржао, али на литургији ме је сан страшном силом савладао. Очи су ми се склапале, тако да сам заспао стојећи, и то тако чврсто, да сам почео сањати. Мислим да је многима познато то стање крајње потребе за сном и одмором, али послије Херувимске пјесме, Бог је дао снаге, и даље сам уобичајено одстојао службу. Ове године, слава Богу, било је лакше.
Оно што ме је посебно импресионирало овога пута јесте што физички умор, благодаћу Божијом, уопште нисам осјетио. Ако не желиш да спаваш, на овој служби можеш бити и 24 часа. Зашто? Зато што су сви присутни надахнути заједничким усхићењем ка Господу – како монаси, тако и мирјани поклоници.
И то је главно осјећање које доживљаваш на таквим службама: ми смо дошли да прославимо Господа Бога и Његове Архангеле, ми хоћемо да се молимо и славимо Господа дуго. Нама се никамо не жури и зато нећемо журити».
Са руског: Марија Живковић
Извор: Православие.ру
