Грчка влада нашла се на удару због свог односа према Понтијском геноциду, након коментара министра образовања и сазнања да се у грчким средњим школама више не учи о овом геноциду.
Посланик Нове демократије Милтиадис Варвициотис покренуо је, пред грчким парламентом, у сриједу питање одсуства геноцида из школског програма. Он је подсјетио на министарску одлуку коју је у јуну објавио бивши министар образовања и актуелни министар културе Аристидис Мпалтас. Овом одлуком је тема јелинизма на Црном Мору у периоду 19. и 20. вијека уклоњена из школског програма. Понт се налази на јужној обали Црног Мора.
Понтијски геноцид се одиграо између 1913. и 1923. године, када су турске трупе разним методама, укључујући изгладњивање и депортације маршевима смрти, убиле око 350 000 људи.
Грчки министар образовања Никос Филис у понедељак је изразио своје мишљење да, на основу научног значења ријечи геноцид, систематско уништење које су починиле турске трупе не представља геноцид. Министар је позвао на разликовање између термина „крваво етничко чишћење и геноцид“.
Ово је изазвало бурну реакцију опозиционих партија, као и реакцију Независних Грка, коалиционог партнера владајуће партије СИРИЗА, који су критиковали министрове коментаре. Опозиција је тражила да се Филис уклони са министарског положаја.
Грчки парламент је 1994. званично признао Понтијски геноцид, а у септембру 2014. је усвојен закон којим се порицање геноцида кажњава новчаном казном од 5000 до 20 000 евра, као и затворском казном. Казна за порицање геноцида у случају државних службеника износи од 10 000 до 25 000 евра.
Реагујући на ове догађаје, Пан-понтијска Федерација Грчке је позвала на демонстрације, истичући да се ради о протесту против Филисових коментара, као и против општег става грчких власти према понтијским Грцима.
Са енглеског: Александар Орландић
Извор: greece.greekreporter.com
