ПАКРАЦ, 24. јануара – У снажној експлозији, која је на треће јутро послије Светог Јована, 23. јануара 2009., око 7 часова и тридесет минута, разрушила парохијску кућу, недавно обновљену и претворену у резиденцију Епископа Славонског г. Саве Јурића у Пакрацу у Улици краља Томислава, тешко је повријеђен Архимандрит Манастира Светог Јована Крститеља у Мученичком Јасеновцу Амфилохије Живковић (рођен 1971.), који се у њој налазио. Архимандрит Јасеновачки је задобио тешке опекотине другог и трећег степена на 50% тијела, као и напукнуће грудног коша и ребара и у животној је опасности. Архимандрит се у двору налазио сам док је Епископ Сава претходне ноћи заноћио у Јасеновачком Манастиру, из кога је одмах стигао на место догађаја, изјавивши за ХРТ да би више волио да је он настрадао умјесто Архимандрита Амфилохија.
Због тежине повреда Архимандрит Амфилохије је пребачен из пакрачке Опште болнице на Клинику за трауматологију у Загребу на одјељење интензивне његе.
Према хрватским медијима, на лице мјеста одмах су изашле екипе пакрачке полиције, градског „Комуналца“ и ватрогасци, а, како се неслужбено сазнаје, увиђај ће обавити стручна полицијска екипа из Загреба. Исти извори саопштавају да су „уз саму страдалу кућу били у тренутку експлозије радници „Надцестарије“ Пакрац, који су ручно утоварали масу за асфалтирање. Кажу да је експлозија била страшна, а њих је заштитила дрвена шупа“ и они су, како се наводи, „први прискочили у помоћ страдалом свештенику, који је био при свијести, али повријеђен, па су га отпремили у болницу“.
Пожешко-славонска управа хрватске полиције саопштила је да узрок експлозије засад није утврђен, али претпостављају да је експлодирао гас „у објекту који је некад користила Православна Црква и који је недавно потпуно реновиран“. Будући да су се у кругу од свега 50 метара догодиле послије рата већ три експлозије кућа за које је утврђено да је узрок експлозије истицање гаса у канализацију и овог пута је гас неслужбено први „осумњичени“ за несрећу. Директор пакрачког дистрибутера гаса „Комуналца“ Здравко Востри каже да кућа у којој се у петак ујутро догодила експлозија није спојена на канализацију на коју су спојене три претходне куће, тј. са уличне стране, него на другу која иде са дворишне стране.
У Славонској Епархији СПЦ шокирани су због овог догађаја и изражавају наду да ће се млади архимандрит опоравити и вратити на дужност. Према ријечима свештеника Ратка Гашпаревића, кућа је тешко оштећена и највероватније ће бити срушена, а послије завршетка увиђаја из рушевина ће бити однете Живковићеве личне ствари.
Експлозија се догодила у данима шовинистичких ексцеса дијела хрватске јавности која је током Европског првенства у рукомету 2009. дакле, једне међународне званичне манифестације, издејствовала скидање српске заставе у Задру са изложбеног мјеста застава свих земаља учесница. 24. јануара у два наврата нападнут је и демолиран аутомобил српских регистрација у Задру у власништву једног од званичника српског кошаркашког клуба „Хемофарм“, који је такође гостовао у Задру ради такмичења, а притисак на српске спортисте се огледао и у лажним дојавама о постављеним бомбама у хотелу у коме су одсјели.
[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=iaSO_4cPcxk]Иначе, Славонска Епархија, која се простире средишњим дијелом Старе Славоније, свакако је најстрадалнија епархија Српске Православне Цркве новијег времена. На њеном подручју дјеловала су два најзлогласнија логора за Србе и друге нехрвате у Независној држави Хрватској током Другог свјетског рата – Јасеновац и Стара Градишка. У Пакрацу као сједишту епархије тешко су страдали и били дјелимично уништени сви црквени објекти, као и другим славонским градовима и селима, као на примјер Црква Св. Георгија у Кусоњама, коју су усташе спалиле са неколико стотина у њој заточених Срба у њој. У рату 1991–1995. потомци цркворушитеља Другог светског рата наставили су посао својих очева и поново срушили 39 цркава, а 41 знатно оштетили. Епископска резиденција у Пакрацу, једно од најстаријих барокних здања (1732), опљачкана је, гранатирана и демолирана. Неизвесна је судбина старе Епископске књижнице, ризнице, галерије епископских портрета из XVIII и XIX века, стилског намештаја, и још много тога. Саборни храм је спаљен. У Пакрацу су уништени (минирани или спаљени) сви црквени објекти (укупно осам). Континуитет духовног геноцида је потврђен. Срушене су до темеља цркве у Новој Градишки (ово је четврто рушење српског храма у овом месту за последњих 250 година) и Славонском Броду (који још није био ни завршен). Стара Епископска књижница у Пакрацу, једна од највреднијих српских библиотека, коју је основао Патријарх Арсеније Чарнојевић.,опљачкана је а стародревне књиге се растурају и продају широм бивше Југославије, па и Европе. Преко 80% цркава, као и осталих црквених здања, уништено је у овом рату ван ратних дејстава. Далеко од сваке борбене линије миниран је и Храм Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, родном месту Патријарха Српског господина Павла.. Упорно истребљивање православних Срба у овој епархији финиширано је у ратној операцији хрватских домољуба, под именом „Бљесак“, у коме је војска од пар десетина хиљада до зуба наоружаних бојника насрнула на већином голоруки народ, око 30 хиљада душа, које су се у паници повлачиле преко једине одступнице, мостова на Сави. Према наводима Хрватског хелсиншког комитета, у тој операцији у нападима хрватске војске на српске цивиле у избјегличким колонама и по градовима и селима при повлачењу страдало је 2000 до 3000 Срба свих узраста и оба пола – мушкараца, жена и дјеце.
