Уместо да предаје у Црној Гори, професор Светозар Ћираковић седам година путује у албански Скадар. Српски предаје у северној Албанији, где жели да наш језик уведе у програм као други страни
Када креће на пут за Скадар у Албанији, јер у родној Црној Гори не може да предаје српски језик, а тако је већ седам година, професор Светозар Ћираковић духовно се окрепи у Саборном храму Светог Василија Острошког, па тек онда седне у трошну „опел сузу“ и кроз тунел Будош крене на пут од око 175 километара.
Омиљени професор из Никшића, који је своје богато знање преносио на 27 генерација елитне гимназије „Стојан Церовић“, данас то чини деци преко Проклетија, у „земљи орлова“. И ка
Пре више од девет година 26 никшићких професора и један из Херцег Новог остали су без посла, јер су између хлеба и језика – изабрали ово друго.да снегови и одрони блокирају саобраћајнице, или га задеси друга невоља, популарни Ћиро увек на време стигне на посао.
– Дочекали смо да нас на улицу избаце лоши ђаци – прича професор Ћираковић.
Две године после отказа стигао је Ћиру благослов и препорука од митрополита Амфилохија да просветитељску мисију настави преко, у граду Скадру. И управо тај 28. фебруар у Албанији је означен као Дан српског језика, а од тада до данас кроз „његову“ школу, коју организује српско-црногорско удружење „Розафа – Морача“, прошло је више од 600 полазника од осам до 65 година! Научили су они Вукову азбуку, Његошева дела, нобеловца Андрића, Црњанског, Десанку Максимовић…
– Када у родној Црној Гори нисам могао да предајем српски језик, то чиним у Албанији. Срећан сам што сам успео да пробудим националну свест наших сународника, јер дуго је српство тамо било потирано, још од краља Зогуа, па све до Енвера Хоџе. Данашња влада у Албанији је много флексибилнија – прича за „Новости“ професор Светозар Ћираковић, кога смо затекли како се увелико пакује за нови одлазак у Скадар и почетак школе.
– Од четвртка до недеље сам у Скадру, где имам много посла. Сјајно су ме прихватила наша деца и њихови родитељи, као и људи из Удружења „Розафа – Морача“.
Речи хвале на рачун Ћира не штеди ни Павле Јакоја Брајовић, председник скадарског удружења.
– Имамо најбољег професора у региону и због тога смо срећни! Верујем да ћемо се изборити да у нашем граду и северној Албанији уведемо српски језик као други страни, нешто слично ономе што су Грци добили на југу Албаније. Никшићком професору не смета много даљина док управља својом „сузом“.
– Иако је оматорила, добро ме служи – додаје увек оран за шалу Ћиро, који се потајно нада да ће се српски језик ипак вратити у црногорски Устав и постати службени.
Чуда се, очигледно, догађају
– Времена су се променила – каже професор Ћираковић.
– Ко је могао некада помислити да српски нећу моћи да предајем у Црној Гори? Чуда се очигледно догађају. Режим нам је наметнуо чак и хипотеку државног непријатеља!
Стразбур одбацио тужбу
Иако се 26 отпуштених никшићких професора надало да ће Европски суд за људска права у Стразбуру прихватити њихову тужбу против Црне Горе, то се није догодило. Суд је одбацио јер није испуњавала „услове прописане конвенцијом“.
– Ми смо трагичари у комичној Црној Гори – одговорили су професори након добијања пресуде.
Велиша Кадић
Извор: Вечерње новости
