Откривање 3.500 несталих Срба у региону готово заустављено, иако га сви подржавају. Идентификовано је тек 700 жртава
У ратовима деведесетих у бившој Југославији нестало је око 3.500 Срба о којима се и данас не зна готово ништа. Просец откривања масовних гробница и ексхумација тела готово је замро, а под знаком питања је и наставак тренутно највеће акције ископавања у региону – у сарајевском Бућа потоку. У готово свим удружењима која окупљају породице несталих тврде да просес откривања судбина несталих у бившој СФРЈ тече недопустиво споро.
Политичка воља у државама региона, број регистрованих локација, сарадња у размени информација и динамика ексхумација биће главне теме поводом Дана несталих који ће данас обележити представници свих удружења породица несталих у Хрватској, БиХ и на Косову и Метохији.
И док се све државе региона на речима залажу за што скорије решавање питања несталих, делима не показују вољу да ово поглавље заиста и затворе. Томе у прилог говоре и бројеви – и данас се као нестало води више од 2.000 Срба, а око 1.000 је ексхумирано. Идентификовано је тек око 700 особа. Посмртни остаци 306 покојника без имена и презимена чаме у мртвачници у Загребу, без назнаке да ће скоро наћи вечни мир.
Чедо Марић из Удружења породица несталих у Хрватској „Суза“ каже да је ове године само једна група од 23 породице путовала у Загреб ради идентификације.
Незадовољни и Албанци
Динамиком откривања судбина несталих нису задовољни ни Албанци, а представници њихових удружења своју муку у петак ће у Београду поделити са сапатницима из Србије. У сукобима на КиМ 1999. године нестало је око 1.200 Албанаца. Њима се траг изгубио углавном у данима рата, док је већина Срба нестала у постратним данима, у насиљу које се одигравало пред очима међународних снага.
– У масовним гробницама још увек се налазе 242 жртве „Олује“ и 28 тела особа настрадала у акцији „Бљесак“. Ове локације утврђене су још 1995. године али ништа није урађено на откопавању убијених. У бази података ових удружења налазе се имена још око 1.000 имена Срба чија судбина није објашњена.
Марић каже да постоје јаке индиције да постоје тајне гробнице, јер су кости убијених пресељаване. Најпознатији такав случај догодио се са посмртним остацима убијених у Паулин двору, чије су кости две године после рата Хрвати преместили подно Велебита.
У мраку прошлости крије се објашњење смрти за укупно 1.770 нестале особе. Међу њима је 1.249 Албанаца и 521 особа српске националности. Верица Томановић из Удружења несталих на КиМ истиче да је Еулекс који води процес ископавања и идентификације тела незаинтересован да овај процес убрза.
– Комисије Београда и Приштине које се баве овим питање се састају, али углавном без резултата – објашњава Томановић. – Посебан проблем су тела која је 2.000. године ископао Хашки трибунал и која су идентификована на основу препознавања. Међу њима је наводно био само један Србин, иако сумњамо да их је било много више. Они су сахрањени као Албанци, чије породице не дозвољавају реексхумацију ради ДНК анализе.
Последњи покушај масовнијег ископавања посмртних остатака на КиМ је пропао прошле године када је волшебно упаљен угаљ у земљишту Жиливода код Обилића. Тиме су уништени трагови, како се претпоставља, више десетина Срба несталих из покрајине.
Р. Драговић
Извор: Вечерње новости
