Археолози који врше ископавања у дистрикту Изник, у северозападној турској провинцији Бурса, открили су остатке грађевине за које се верује да припадају Цркви Светог Неофита, цркви у којој је 325. године нове ере одржан Први васељенски сабор у Никеји. Према речима истраживача, ово је до сада највећи археолошки доказ о тачној локацији овог историјског скупа.
Новооткривени остаци, који обухватају делове зидова, поплочани под и базу стуба, пронађени су испод рушевина касније базилике на обали језера, коју је Археолошки институт Америке 2014. године прогласио једним од 10 најзначајнијих светских археолошких открића, преноси Hurriyet Daily News.
Професор Мустафа Шахин, шеф Катедре за археологију на Филозофском факултету Универзитета Улудаг у Бурси, изјавио је да је циљ тима ове сезоне био да утврди да ли се под откривен претходних година у протезису (олтаском простору) цркве протеже и изван зидова постојеће грађевине. Нова сонда отворена источно од те просторије већ у првој недељи потврдила је да се поплочани под наставља и ван постојећих зидова, што указује на то да је садашња црква подигнута преко старијег објекта.
Шахин је навео да се новооткривени темељи и под сада могу идентификовати као делови Цркве Светог Неофита, мале цркве коју је описао Јевсевије Кесаријски. Овај епископ, који је и сам учествовао на сабору, касније је у делу Живот Константинов (Vita Constantini) записао да је скуп одржан у скромној цркви која је, чудесним путем, успела да прими толики број епископа.
Према Шахиновим речима, Црква Светог Неофита уништена је у земљотресу 368. године. На истом месту је после 380. године саграђена нова црква, Црква Светих Отаца, како би се одала почаст епископима који су учествовали на сабору и сачувала успомена на место његовог одржавања.
Упоредо с тим, италијански истраживачи настављају ископавања у централном броду базилике, где су током претходних сезона пронађена осам гробова, укључујући два директно испод зида беме (узвишеног простора резервисаног за високо свештенство). Трагови малтера на скелетима показали су да гробови потичу из периода пре изградње цркве, док новчићи пронађени у два гроба датирају из времена владавине римских царева Валента и Валентинијана, што су докази који су раније коришћени да се изградња Цркве Светих Отаца смести у период око 380. године. Шахин је додао да се од овогодишњих радова у централном броду очекују нови докази о најранијим фазама ове базилике.
Извор: Оrthochristian
Фото:Hurriyet Daily News
