Светим евхарстијским сабрањем у 24 недељу по Духовима началствовао је протојереј-ставрофор Драган Станишић уз саслужење браће свештенослужитеља, овог древног храма: протојереја-ставрофора Гојка Перовића и Милете Кљајевића, протојереја: Јована Радовића и Блажа Божовића и ђакона Луке Павићевића.
За пјевницом на литургијске возгласе одговарали су појци Школе појања Свети Ђорђе, коју при Цркви Св. Ђорђа, две и по деценије, води прота Јован Радовић.
Након прочитаног јавнђелског зачала, словом поуке сабранима се обратио началствујући свештенослужитељ, прота Станишић:
,, Господ даје снагу народу своме и благосиља људе своје миром – ово знамо од свога настанка, да Господ даје исцељење и да спасава човјека од сваке биједе, зла и невоље.
О томе се говори и у данашњем Јеванђељу, гдје имамо овај догађај који се помиње (као што ми сви имамо неке догађаје из живота које увијек помињемо, нпр. када смо се избавили у неком драматичном тренутку од опасности, болести и смрти).
При сусретима се ми препознајемо кроз то – када се са неким сретнемо, (чујемо његову судбу, како је у неком тренутку пребродио неку опасност, како се у неком тренутку спасио од смрти и то се помиње). Имајући људе, пријатеље, браћу, кад их видимо као личности, знамо за те догађаје из њихових живота.
Тако имамо и ове догађаје из Јеванђеља – повратка духа Јаировој кћери и исцјељење жене која је 12 година боловала од течења крви – и која се исцијелила,тако се то данас помиње. Раније а можда и данас где смо побожни, осим својих догађаја из живота, помињу се и овакви догађаји, и разговара се о томе.
Како бисмо ми замишљали некога, ко вјерује у Бога, да данас током дана и током недеље – разговара. Спомиње се овај Јеванђелски догађај – како је Господ спасио; кога је спасио ? Како су се тискали људи око Њега, да чују ријеч Његову, да буду у близини Исуса Христа, да буду ту.
Неки су били противници Исуса Христа, али су ишли, тискали се, хтјели су нешто што је имао Господ. А то је – божанско у себи. Сам Бог је Господ Исус Христос. Савршени Бог и савршени човјек.
Ово што чујемо из ове Јеванђелске приче – све је то божанско, а иљудско. С једне стране имамо Богочовјека Христа, а с друге,имамо људе невољне.
Истакнути су они који имају вјеру. Ми често питамо себе, шта је то вјера ? А ставља се увијек велики нагласак на вјеру, на вјерност; у Добротољубљу се то често понавља, да је нешто највредније у души – вјера.
Чак и они који су безбожни имају ту вјеру, – која је обично угушена, увенула због мноштва брига, везивања за спољашње али у драматичним ситуацијама, нешто пукне, отпадне и вјера дође до изражаја (као што се десило код старјешине синагоге, Јаира, који се молио Господу да му исцијели кћер, која је умрла). Господ води Јакова, Јована и Петра у собу, и повраћа јој дух и устаје кћерка.
Замислите шта то значи за родитеља! То је та сила васкрсења коју има Господ; а то је и вазнесење, јер кад кажемо, Вазнесење Христово, често кажемо и Спасовдан, значи сви ови догађаји када Господ спашава људе, од невоља и биједа су догађаји спасења.
Тако се и ми слушајући ову причу, испуњавамо удивљењем, буди се у нама вјера у оно што је невјероватно;
Нека би Бог дао да се и ми свагда спашавамо од свакога зла, Амин !“ – поручио је началствујући свештенослужитељ, прота Станишић.
Потом су сви они који су се припремали, приступили Светој тајни причешћа.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана, настављено је у парохијској сали, храма под Горицом.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић




















