У Цркви Успења Пресвете Богородице у Бостану, општина Ново Брдо, трајно је изложена одежда Светог краља Милутина, чије мошти почивају у Храму Свете Недеље у Софији, у Бугарској. Парох новобрдски, отац Стево Митрић казао је да је Ново Брдо, које је основао краљ Милутин, много допринело развоју тадашње Србије, и да је важно да се краљ, на неки начин, вратио у свој град.
У православној традицији, одећа и предмети који су били у додиру са моштима светитеља поштују се као реликвије, верујући да је благодат светитеља присутна преко њих. Тако су и верници у новобрдској парохији дочекали одежду Светог краља Милутина, са вером да ће их сачувати, пружити им мир и помоћ у тешким временима.
Парох новобрдски, отац Стево Митрић, који је од Митрополита рашко-призренског г. Теодосија добио благослов да дочека одежду у Софији, казао је да бугарски народ чува и поштује Светог краља Милутина.
„Била је велика литија у граду, то је заиста диван догађај који се практукује сваке године на пресвлачењу моштију“, казао је отац Стево.
Упитан о значају одежде у цркви у Бостану за вернике из тог краја, парох је навео да је Ново Брдо основао краљ Милутин, и да је то што је одежда са његових моштију изложена баш у тој цркви веома важно.
„Овај град је основан 1285. године од стране краља Милутина. Кажу да је тада дефинитивно завршен. Ново Брдо је доста везано за краља Милутина, јер се сматра да је 70 одсто финансија целе Србије тада долазило из Новог Брда. Ми Новобрђани се увек хвалимо да је свака задужбина од краља Милутина па надаље потекла од новца одавде, да смо из ових наших планина дали све што је вредно. И зато је за нас битно да одежда буде овде, да краљ буде у свом граду и да ми молитвом тражимо од њега подршку и благослов и сада, а и у будућности“, казао је отац Стево.
И док се некада, како показују историјски списи, у Новом Брду користио златни прибор за ручавање, данас су жеље скромније. Како каже отац Стево, важно је пружити помоћ и показати гостопримство.
„Није нам жеља да једемо златном виљушком и кашиком, као што су радили некада наши преци, али да имамо златне и благословене душе које ће помоћи непријатељу и пријатељу, и ономе ко је намерник и путник, да покажемо ширину нашег гостољубља које је специфично за Косово и Косовско поморавље“, рекао је он.
Како додаје, у новобрдској парохији их нема много, али верници често посећују цркву у Бостану.
„Долазе нам верници, свакодневно имамо поклонике, овде имамо и конак, сваки викенд дођу људи, интересују се за сам град и за цркву овде, као и за манастир Драганац, али и за сваку другу светињу у Косовском поморвљу. Почињемо да будемо обавезна ставка на мапи поклоника који долазе на Косово и Метохију ради поклоњења“, рекао је парох.
Краљ Милутин остао је упамћен као највећи ктитор у српској средњовеквној историји, а саградио је много светиња, међу којима су најпознатије манастир Грачаница, манастир Бањска, Богородица Љевишка, Краљева црква у Хиландару, и многе друге.
Преминуо је 29. октобра 1321. године у Неродимљу код Урошевца и сахрањен је у својој гробној цркви, манастиру Бањска.
Након Косовске битке његове мошти су пренете у Манастир Светог Георгија у Трепчи, док су око 1460. пренете у Бугарску. Тек у 18. веку мошти су трајно смештене у Храм Свете Недеље у Софији.
Свечани чин пресвлачења моштију Светог краља Милутина обавља се сваке године 29. октобра. Након Литургије и пресвлачења, улицама Софије традиционално се организује и велика литија са његовим светим моштима.
До сада су одежде Светог краља Милутина изложене у манастиру Грачаница, цркви у Бабином Мосту и Милошевцу.
Опширније на Косово онлајн
Извор; фото: Косово онлајн
