Разговором са академиком Душаном Ковачевићем и свечаном додјелом награде „Свети Стефан Штиљановић“, синоћ је у Будви завршен јубиларни, десети фестивал „Ћирилицом“.
Завршно вече на Тргу између цркава било је врхунац тронедјељног програма који је Будву претворио у мјесто сусрета књижевности, позоришта, опере, музике, визуелне умјетности и културног и духовног насљеђа.
Жири фестивала, у саставу Радомир Уљаревић – предсједник, Мила Баљевић и др Радоје Фемић, једногласно је одлучио да награда „Свети Стефан Штиљановић“ за 2026. годину буде додијељена академику Душану Ковачевићу.
Образлажући одлуку, директор и главни уредник фестивала Радомир Уљаревић истакао је да награда носи име светитеља, праведника и заштитника народа, посљедњег кнеза Паштровића рођеног на простору данашње Будве, и да се додјељује ауторима који својим укупним опусом остављају траг у очувању националног, културног и духовног идентитета, истовремено уздижући домаћу књижевну и драмску ријеч до универзалних вриједности.
„Управо ту нит која повезује духовно насљеђе са живом умјетничком ријечи, жири је препознао у цјелокупном дјелу овогодишњег лауреата. Душан Ковачевић деценијама кроз позориште и филм чува и обнавља српски језик као жив говорни и сценски израз“, истакао је Уљаревић.
Награду Ковачевићу је уручила главна администраторка Општине Будва Невенка Божовић Јововић, док је новчани дио награде, у име компаније М:тел, као пријатеља фестивала, уручила шефица маркетинга и ПР-а Марија Савићевић.
Захваљујући на признању, Ковачевић је истакао да му награда посебно значи јер је Свети Стефан његова крсна слава. У наставку вечери прочитао је своју причу о библиотеци, посвећену првом сусрету са библиотеком и тренутку у којем је почела његова велика љубав према књизи.
Са лауреатом је потом разговарао књижевни критичар, уредник и издавач Гојко Божовић. Разговор је обухватио Ковачевићев вишедеценијски књижевни, драмски и сценаристички опус, његов однос према књижевности, позоришту и филму, као и теме које се провлаче кроз његова дјела. „Радован III“, „Маратонци трче почасни круг“, „Балкански шпијун“ и „Професионалац“ само су дио опуса аутора чије су драме и сценарији обиљежили више генерација публике.
Завршно вече имало је и додатну симболику, кроз осврт Миле Баљевић – уреднице програма, на десет година фестивала „Ћирилицом“.
„Имали смо само једну, али снажну визију – да писмо и духовно насљеђе на којем смо проходали и описменили се не оставимо заборављено у архивима, већ да их у складу са нашим моћима учинимо живим, модерним и присутним у савременој култури. Вечерас, на затварању јубиларног 10. издања, могу са поносом да кажем да смо у томе успјели“, казала је Баљевић.
У музичком дијелу завршне вечери наступили су Душица Кордић на виолини и Сафет Дрљан на хармоници, чиме је и посљедњи програм фестивала добио музичку завршницу.
Завршном програму претходио је, 14. септембра, округли сто „Перспективе писања у дигиталном добу“, на којем су Мирко Ракочевић, Никола Марковић, Бојан Јовановић и Александар Јерков отворили питања утицаја вјештачке интелигенције на књижевност, ауторство, језик и будућност писане ријечи. Тиме је фестивал и у самој завршници остао отворен према темама савременог тренутка и промјенама које обликују културу и друштво.
У данима завршнице представљена је и књига „Дух дише гдје хоће“ Митрополита црногорско-приморског Јоаникија, док је претходно одржана промоција књиге „Мајко, пусти ме да идем“ Игора Маројевића, првог добитника фестивалске награде „Брсковски грош“.
Током три седмице, јубиларни фестивал „Ћирилицом“ донио је богат програм у којем су се смјењивали књижевни, позоришни, музички и оперски садржаји. Публика је пратила премијере представа „Ћирило и Методије – Who Are You“, „Нечиста крв“, „Пут око света“, „Владалац“ и опере „Il segreto di Susanna – Сузанина тајна“, као и извођење „Јелене Анжујске“ и других сценских програма.
Књижевни програм обухватио је вечери посвећене Ђорђу Нешићу, Милошу Црњанском, Драгану Хамовићу и другим ауторима, као и савремене поетске и књижевне форме, док су музички програм обиљежили концерти Никодимоса Кабарноса и Биље Крстић. Фестивал је кроз посебне програме отворио и теме културног и духовног насљеђа, историје и идентитета.
Од отварања изложбом „И би слово“ Миливоја Бабовића, до завршног сусрета са Душаном Ковачевићем, десето издање фестивала „Ћирилицом“ повезало је књигу, језик и ћирилицу са различитим умјетничким изразима и савременим културним питањима.
Фестивал „Ћирилицом“ су организовали „Ободско слово“ и Удружење издавача и књижара Црне Горе, уз покровитељство Општине Будва. Сви програми фестивала били су бесплатни.
Извор; РТВ Будва
Фото: Фестивал „Ћирилицом“
